Komunikacija sa bebom

Kada da počnem bebi da pričam?

Počnite čim osetite njene pokrete još dok ste u drugom stanju. Fetus čuje glasove, a najbolje majčin. Novorođena beba već poznaje majčin glas i on je umiruje.

Može da prepozna i druge glasove koje je slušala pre rođenja. Zato će se lakše privići na osobe koje ih proizvode. Beba ne razume reči, ali vaš glas joj uliva sigurnost.

Bez snebivanja joj pričajte, pevajte i tepajte sigurnim, ali nežnim tonom kad god vas gleda. Kad za to dođe vreme, beba će odgovoriti: najpre gukanjem, zatim brbljanjem, pa tepanjem i na kraju prvim rečima.

Da li je dobro da bebi pustim snimak mog glasa kada nisam pored nje?

Dobro je da beba sluša zvuke. Obično se oni kombinuju sa vizuelnim dražima, pa se tako bebi iznad kreveca okači muzička vrteška ili jednostavna vrpca sa zvečkama.

Da bi naučila da govori, nije dovoljno samo da sluša vaš glas. Uostalom, ni vi nećete naučiti strani jezik ako samo gledate filmove u kojima se njime služe.

Potrebna je komunikacija koja podrazumeva direktno obraćanje, a to znači da beba, osim što čuje vaš glas, treba da vidi i vaše lice, uoči gestikulaciju, oseti vaš miris i, što je naročito važno – vaš dodir. Najbolja komunikacija je blizak kontakt pri dojenju. Vremenom će beba početi da uzvraća dodir.

Pokušaće da dodirne vaša usta dok govorite, kao i ostale delove vašeg lica. Doći će vreme i da vas počupa za kosu, da vam skine naočare ili stisne nos. Tada počnite daje učite šta je šta, polako i razgovetno izgovarajući nazive delova tela koje dodirujete jedna drugoj.

Da li je dobro da se bebi tepa?

Iako je „bebeći“ jezik veoma sladak i simpatičan, nije dobro da ga stariji oponašaju. Važno je da svi koji komuniciraju sa bebom pravilno izgovaraju reči, jer je to jedini način da dete uspešno savlada jezik.

Morate da shvatite da ono brzo raste i da neće uvek biti simpatično ako tepa kada govori. Mnogo je lakše u startu naučiti pravilan izgovor, nego ga kasnije ispravljati.

Otac deteta i ja imamo različite maternje jezike i želeli bismo da naše dete podjednako uspešno govori oba. Da li je dobro da ga učimo istovremeno?

Ne zaboravite da je dete steklo slušno iskustvo još pre rođenja, pa mu je vaš jezik, po prirodi stvari, bliži. To, naravno, ne znači da će manje dobro govoriti i očev jezik.

Ima dece koja su uspešno savladala dva jezika tako što su im se roditelji od rođenja obraćali svako na svom jeziku. Podrazumeva se da prednost ima roditelj koji je duže vreme sa detetom, a to je u većini slučajeva majka. Međutim, ne mora učenje dva jezika da počne od prvog usvajanja pojmova. Mala deca brzo i lako uče strane jezike, pa nije kasno da drugi jezik pričeka koju godinu.

Koda će beba početi da mi se osmehuje?

Osmatrajući bebino lice odmah posle rođenja, možete da uočite širok repertoar gestova, od kojih neki liče na osmeh, ali ubrzo nakon toga beba je u stanju i da se rasplače.

Prvi socijalni osmeh očekujte sredinom drugog meseca života. Tada beba prepoznaje vaše lice i osmehom vam daje na znanje da mu se raduje. Ona još ne može da vas doživi kao posebnu osobu, već ,,u paketu“ sa sopstvenim bićem. „Mama je uvek tu i zadovoljava sve moje potrebe“. Uskoro se u bebin svet uključuju i ostali članovi porodice: tata, braća i sestre, babe i dede.

Da li je dobro da odmah reagujem na svaki bebin plač? Bojim se da je ne razmazim.

Bebu ne možete da razmazite, jer je suviše mala. Posle kog vremena ćete da reagujete, zavisi od njenog uzrasta, kao i od uzroka plača.

Na plač mlađeg odojčeta treba sve da ostavite i momentalno odreagujete, jer svako odlaganje stvara kod bebe frustraciju i utire put nesigurnosti u sebe. Kako beba raste, vreme za koje treba da joj priđete kad plače može pomalo da se produžuje, pod uslovom da plač nije izazvan hitnom situacijom u kojoj je beba ugrožena.

Starije odojče polako spoznaje činjenicu da ono i mama nisu jedno biće, već da mama može i da ode, ali i da se vrati ako je pozove. Međutim, devetomesečna beba nije sigurna da ćete se vratiti, pa se kod nje razvija ogroman strah od odvajanja čim vas duže nema.

Da li je dobro da bebu nosam kad plače?

Prošlo je vreme spartanskog vaspitavanja odojčadi, po sistemu: „Bolje da ga što manje uzimam u naručje, ako je mimo, da se ne navikne na ruke“. Bebe, generalno, obožavaju da se nose. Zašto biste vašoj to zadovoljstvo uskratili?

Ne morate baš svaki put daje uzmete u naručje, ali činite to često, u položaju koji odgovara njenom uzrastu. Kad dođe vreme da izbacujete noćni podoj (ne pre šestog meseca), nemojte bebu koja noću zaplače odmah uzimati, već se samo pojavite da vas vidi i tihim glasom nešto otpevajte, kako biste je ponovo uspavali.

Ako je svaki put budete uzimali u naručje, bićete sve dalje od svog cilja. Međutim, u toku dana ostvarujte blizak kontakt što više možete. Dodir je najbolja komunikacija kojom prenosite bebi svoju energiju. Pri svakom presvlačenju mazite bebu. Sami ćete lako uočiti šta joj najviše prija. Dobro je da upražnjavate i vežbe, kao i masažu.

Moja beba je do sedmog meseca htela kod svakog u naručje, a sada se plaši nepoznatih osoba i čim ih ugleda rasplače se. Kako da je uverim da su dobronamerne?

Strah od nepoznatih u sedmom mesecu je samo znak da beba napreduje u psihičkom razvoju. On je normalna pojava i pokazuje da beba bolje poznaje okruženje i sposobna je da razluči poznato (sigurno) od nepoznatog (neizvesnog).

Ova faza će proći kad postane malo sigurnija u sebe, a sigurnost stiče najbolje u vašem zagrljaju. Prema tome, kada se dete uplaši nepoznate osobe i rasplače, uzmite ga u naručje i zagrlite, i ono će se smiriti. Jednoga dana će radoznalost nadvladati strah i dete će postati hrabrije.

Da li sedmomesečnu bebu smem da poverim na kratko čuvanje bebisiterki?

Morate puno da vodite računa kada bebu ovog i starijeg uzrasta ostavljate nekome da je pričuva u vašem odsustvu. To treba da bude poznata osoba i, po mogućstvu, u bebi poznatom okruženju.

Ovo znači da će dete biti mimo ako ga čuva baba u vašoj kući, pa i u svojoj, ako ste ga ranije tamo nosili i pružili mu priliku da se upozna sa tim prostorom u vašem prisustvu.

Međutim, ako naručite bebisiterku preko agencije ili bebu odnesete prijateljici da je čuva dok ste vi u pozorištu, može se desiti da dete čitavo vreme vašeg odsustva preplače, što ni za koga neće biti dobro: ni za njega, jer je uplašeno, ni za osobu koja gaje čuvala, jer ga ne poznaje i verovatno misli da sa njegovim zdravljem nešto nije u redu, a ni za vas, koji ćete osetiti grižu savesti što ste, na trenutak, poželeli da se opustite uz nešto sasvim različito od svakodnevice.

Posao mi je takav da sam morala da počnem da radim pre sinovljevog prvog rođendana. Upisala sam ga u jasle, ali svakog jutra oboje doživljavamo traume zbog odvajanja. Dete ne prestaje da vrišti i ne da mi da odem. Šta da radim?

Ovakvu reakciju možete da očekujete i od trogodišnjaka, a kamoli od odojčeta koje je u uzrastu kada je strah od odvajanja maksimalan. Nije dobro da ga dajete u jasle, iako će se, na kraju, navići, ali po cenu koja se ne isplati: može formirati nesigurnu ličnost.

Ako baš morate da ga, tako malog, ostavljate da biste radili, bolje rešenje je da ga pouzdana osoba, sa kojom se prethodno zbližilo u vašem prisustvu, čuva u vašoj kući bar do godinu dana, a posle da, eventualno, ona (ako vi niste u mogućnosti) vodi dete u jasle na nekoliko sati, polako povećavajući taj period dok se mališan potpuno ne privikne na novu sredinu. Ne zaboravite da se negovateljice u jaslama menjaju kako njima odgovara, što za tako malu decu predstavlja dodatni stres.

Srećom, vreme radi za dete, pa će i strah od odvajanja jednom da nestane.