Vakcinacija bebe

Vakcinaeija je vrsta imunizacije kojom se postiže imunitet (otpornost) prema odgovarajućim mikroorganizmima, odnosno bolestima koje oni izazivaju.

Radi se o aktivnoj imunizaciji, što znači da se u organizam ubacuju mrtvi ili živi uzročnici bolesti ili delovi njihovih toksina koji su laboratorijski izmenjeni tako da ne mogu da izazovu obolevanje, ali su zadržali sposobnost da kod domaćina iza­zovu imuni odgovor koji za posledicu ima stvaranje zaštite od dotične bolesti.

Za to je potrebno određeno vreme, za koje je dete podložno obolevanju kao i da nije vakcinisano. Svaka država propisuje koje su vakcine za njene stanovnike obavezne i jednom godišnje nadležna epidemiološka institucija objavljuje kalendar obavezne imunizacije.

Koje su vakcine obavezne tokom prve godine života za stanovnike Srbije?

U Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, obavezne su sledeće vakcine:

• BCG (BE-SE-ŽE) – vakcina protiv tuberkuloze. Daje se još u porodilištu, najranije 24h nakon rođenja, u levo rame. Krajem prvog meseca, ako se primila, daje reakciju u vidu otoka i crvenila. Tokom drugog meseca otok bi trebalo da „procuri”. U tom slučaju ga valja zaštititi od spoljnje infekcije leukoplastom koji se menja jed­nom dnevno, a to rame se ne kvasi dok se ne uhvati krastica. Nakon toga može slo­bodno da se kvasi. Kad ona otpadne, ostaje ožiljak, koji znači i dobru zaštitu.
• vakcina protiv hepatitisa B (HB). Hepatitis B je infekcija jetre, obično praćena žuticom, koja se prenosi putem krvi i seksualnim kontaktom. Novorođenče je ugroženo ako majka u svojoj krvi ima virus hepatitisa B koji mu može preneti preko posteljice u toku trudnoće i porođaja, a teoretski i dojenjem, ali se to u praksi izuzetno retko sreće. Prva doza vakcine se daje odmah nakon rođenja, sledeću beba prima u domu zdravlja sa mesec dana, a poslednju u prvoj godini: sa šest meseci. Ukoliko je majka bila HBs pozitivna (imala dokazan virus u krvi), beba ima nešto izmenjen redosled vakcinacije, a odmah nakon rođenja prima i serum (gotova antitela) protiv HB virusa. Zbog toga je veoma važno da majka donese na porođaj rezultat testa, ne stariji od dva meseca.
• Vakcine protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja (pertusisa), dečije para­lize (poliomijelitisa) i oboljenja izazvanih bakterijom Hemofilus influence B (HiB) daju se u tri doze: prva sa dva, druga sa tri i po i treća sa 5 meseci. Razmak između doza ne treba daje manji od šest nedelja, niti veći od tri meseca.

Da li postoje još neke fakultativne vakcine koje se daju u prvoj godini?

Postoji vakcina protiv bakterije Streptoccocus pneumoniae (Pneumokok) koja je najčešći bakterijski uzročnik respiratornih infekcija kod male dece, ali može izazvati i meningitis, sepsu i upalu srednjeg uva.

Daje se u tri doze, počevši od 2. meseca, u razmacima od 4-8 nedelja, najbolje uz ostale vakcine iz redovnog programa, a re- vakcinacija se sprovodi između 12. i 15. meseca života. Ukoliko dete nije vakcinisano kao beba, može i kasnije to da obavi – preporučuje se pre polaska u jasle, samo je redosled malo drugačiji. Inače, vakcina je dobra, ali se, za sada, plaća, a cena, nažalost, nije svakome pristupačna. Postoji i vakcina protiv gripa za decu stariju od 6 meseci. U principu, nema razloga vakcinisati protiv sezonskog gripa zdravu decu, bez povećanog rizika.

Kada dete ne sme da se vakciniše?

Trajnu kontraindikaciju za vakcinaciju predstavlja samo postojanje imunodeficijencije, tj. nesposobnosti stvaranja imuniteta, koja može biti urođena i stečena. To su veoma retki slučajevi. Daleko su češće privremene kontraindikacije, pre sve­ga akutna bolest, praćena povišenom temperaturom ili prolivom. Treba sačekati da dete ozdravi, pa ga onda vakcinisati. Dete kome samo „curi nosić”, ali je pri tome dobro raspoloženo, lepo jede i spava – može da se vakciniše. Bebe koje su u porodilištu primale transfuziju krvi ili njenih derivata podležu posebnom režimu vakcinacije.

Može li vakcinacija da naškodi detetu?

Postoje i neželjena dejstva vakcina, koja su danas retka, jer se stalno proizvode sve „čistije” vakcine. Jedna od, ne tako retkih, komplikacija BCG vakcine je otok lim­fne žlezde u levom pazuhu. Ukoliko je dete imalo težu neželjenu reakciju na „živu OPV vakcinu ili iz bilo kog razloga, ne sme da je prima, postoji adekvatna zamena – „mrtva” vakcina koja je bezbedna za sve ili petokomponentna vakcina.

Lokalne reakcije nisu opasne: otok, crvenilo i bol na mestu uboda, zbog čega je beba malo pospana. Ukoliko je jače razdražljiva, dajte joj da popije dozu Acetaminofena, pa će se smiriti. Najčešća sistemska reakcija je lako povišena temperatura koja ne traje duže od par dana. Retko se javljaju teže sistemske reakcije: uporan, monoton plač ili konvulzije, u kom slučaju se, obavezno, treba javiti pedi­jatru. Ovu reakciju ponekad daje komponenta protiv pertusisa u sklopu DI-TE-PER vakcine i kod preosetljive dece je treba izostaviti iz buduće vakcinacije, a pedijatar će odrediti adekvatnu zamenu.

Moja beba je primila BCG vokcinu, ali se nije formirao ožiljak. Da li treba ponovo da se vakciniše?

Na sistematskom pregledu sa devet meseci, lekar je dužan da proveri da li beba ima adekvatan ožiljak od BCG vakcine. Ako ga uopšte nema ili nije dovoljno veliki, bebu treba ponovo vakcinisati, bez prethodne provere PPD testom. Ukoliko se ni posle toga ne formira ožiljak, detetu se može, na lični zahtev roditelja (uz potpis), pono­viti davanje BCG vakcine, ali samo nakon prethodne provere imuniteta PPD testom (kožna proba koja se „očitava” tri dana nakon davanja).

Da li je bebu bolje vakcinisati protiv difterije, tetanusa, pertusisa, poliomijelitisa i HiB pojedinačnim vakcinama ili petokomponentnom vakcinom?

Bolja je petokomponentna vakcina: daje jednako dobru zaštitu, manje je neželjenih dejstava, pošto ne sadrži „žive” vakcine može se davati i deci koja imaju određene neurološke smetnje i manje je traumatična, jer je u pitanju samo jedan ubod. Očekuje se njeno uvođenje kao obavezne i besplatne i u našoj zemlji.

Rekli su mi da beba posle polio vakcine dva sata ne sme da pije vodu. Smem li da je dojim?

Majčino mleko ne utiče na polio (OPV) vakcinu (protiv dečije paralize) i beba može da sisa i neposredno nakon vakcinacije, što ne važi za ishranu adaptiranom formulom ako se priprema sa vodovodskom vodom koja je po pravilu hlorisana (hlor poništava dejstvo vakcine). Iz istog razloga se bebi dva sata nakon ove vakcine ne daje da pije vodovodsku vodu, ali flaširanu može. Isto tako, mlečna formula se sme rastvoriti flaširanom ili specijalnom vodom za formule. Ni na ostale vakcine dojenje nema uticaja.