Hipertermija (pregrevanje)

Hipertermija je stanje povišene unutra­šnje temperature. Ono nastaje zato što or­ganizam stvara višak temperature ili je spoljna temperatura toliko visoka da orga­nizam pod njenim uticajem biva pregrejan.

Predisponirajući faktori za nastanak ne­kih od kliničkih oblika pregrejanosti jesu visoka ambijentalna temperatura koja sma­njuje sposobnost tela da gubi toplotu radi­jacijom; visoka relativna vlažnost, koja smanjuje sposobnost tela da gubi toplotu isparavanjem znoja; vežbe i naporna aktiv­nost, koje mogu da izazovu gubitak više od 1 1 znoja na sat (voda i elektroliti); starije osobe, zbog uzimanja lekova, nekretanja, smanjene mogućnost održavanja normalne temperature, smanjene mogućnosti adap­tacije na promené temperature, smanjenog osećaja žeđi; novorođenčad i deca, zbog smanjene mogućnost održavanja normalne temperature i nemogućnosti da skinu sop-stvenu odeću itd.

U predisponirajuće bolesti ili stanja ubrajaju se i bolesti srca, dehidratacija, go-jaznost, groznica, zamor, dijabetes meli-tus, hipertireoza, Parkinsonova bolest, uzi­manje određenih lekova (amfetamini i kokain, koji povećavaju mišićnu aktivnost, fenotijazini, koji smanjuju sposobnost tela da reguliše toplotu, ciklični antidepresivi, antihistaminici i fenotijazini, koji smanjuju mogućnost tela da gibi toplotu) i alkohola koji smanjuje sposobnost tela da reguliše toplotu.

Pregrejanost nastaje u dva oblika: akut­nom i subakutnom. Kod akutne pregreja­nosti unutrašna produkacija toplote ili spoljna temperatura stvaraju pregrejanost u kratkom vremenskom intervalu i tada se i klinička slika manifestuje toplom, zažare-nom i suvom kožom, visokom izmerenom telesnom temperaturom, opštim lošim sta­njem, pomućenim senzorijumom, konvul-zijama (kod dece) itd. Subakutno pregre-vanje nastaje pri izloženosti visokoj spolj-noj temperaturi u dužem vremenskom pe­riodu ili pri dužem produkovanju visoke temperature u organizmu. Manifestuje se bledilom, normalnom spoljnom temperatu­rom, ili čak i sniženom, i drugim opštim znacima koji ukazuju na ugroženost bole­snika. Ti bolesnici obično imaju nizak ar­terijski pritisak i cela klinička slika podse-ća na stanje šoka. Zbog ovakve kliničke slike subakutnog pregrevanja moguće je prevideti pravi zdravstveni problem bole­snika, pa je tačna procena ambijenta u ko­me je bolesnik zatečen nekada važnija u donošenju zaključka nego sam pregled bo­lesnika.

Prvi kontakt sa bolesnikom podrazume-va, pre svega, procenu spoljnih faktora ko­ji su doveli do pregrejanosti bolesnika. Ta-kode je potrebno utvrditi događaje koji su doveli do pregrevanja (visoka spoljna tem­peratura, visoka relativna vlažnost, zatvo­reni prostor uz ograničenu ventilaciju). Za­tim, koliko je dugo pacijent bio izložen toploti i šta je pacijent radio u vreme kada su počeli simptomi (vežbanje, fizički na­por). Kada je pravi razlog za bolesnikovo stanje utvrđen, a on je najčešće i očigledan (pregrejanost prostorije), tada u inicijalnoj proceni bolesnika treba utvrditi pre svega opšte stanje bolesnika u koje spada opšti aspekt, mentalno stanje, prohodnost disaj-nih puteva (zapadanje jezika u stanjima konfuzije), puls, TA i periferna cirkulacija i telesna temperatura. Pacijenti su u te­škom stanju kada opšta klinička slika uka­zuje na kritično obolelog, kada nemaju adekvatno disanje (obično plitko – „glad za vazduhom”), kada imaju znake šoka, kada ne reaguju na poziv, kada nije moguće iza­zvati refleks kašlja; kada reaguju na poziv ali ne mogu da izvršavaju naloge itd.

Inicijalna medicinska dokumentacija treba da sadrži podatke o tome kako je do pregrejanosti tela došlo. Naročito važan podatak je i o vremenu izloženosti visokoj spoljnoj temperaturi, kao i o dužini hiper-termije kod bolesnika zbog neke bolesti. Osnovni podaci su i oni o ranijem zdrav­stvenom stanju pacijenta. U dokumentaci­ji takođe moraju da postoje podaci i o uzimanju određenih medikamenata, kao i da li bolesnik ima oboljenje štitne žlezde, diabetes, Parkinsonovu bolest, oboljenja srca itd. Potom treba izvršiti fizikalni pregled.

Klinička slika

Klinički znaci pregrejanosti podrazume-vaju:

1. grčeve skeletne muskulature,

2. slabost ili iscrpljenost,

3. vrtoglavica,

4. nesvestica,

5. vlažna i bleda koža koja može biti nor­malne temperature ili hladna,

1. koža koja je vrela i suva ili vlažna uka­zuje na izuzetno urgentno stanje,

7. ubrzan rad srca,

8. mučnina, povraćanje,

9. glavobolja,

10. pomućen senzorijum do ne reagova-nja.

Od svih znakova najurgentniji su grčevi skeletne muskulature, slabost ili iscrplje­nost i pomućen mentalni status do ne rea-govanja.

Toplotni grčevi su posledica poremeće­nog metabolizma kalcijuma u stanjima hi-pertermije, izmenjen mentalni status je sta­nje slično sinkopi ili šoku i manifestuje se pomućenjem senzorijuma (tumači se di­rektnim efektom povišene temperature na metabolizam mozga), a toplotna isrplje-nost (obamrlost) se uvek viđa u svim sta­njima pregrejanosti.

Terapija

Bolesnika koji ima vlažnu i bledu kožu, koja je normalne temperature ili je hladna, odmah odneti sa mesta gde je došlo do pregrevanja i uneti ga u hladan prostor, kao što su klimatizovana ambulantna ko­la. Izmeriti TA i uključiti infuziju sa krista-loidnim rastvorima. Dati kiseonik preko nazalne maske ukoliko je disanje zadovo­ljavajuće, a ukoliko nije, obezbediti meha­ničku ventilaciju sa 100% kiseonikom. Sa bolesnika skinuti što više odeće, olabaviti odeću koja ne može lako da se skine, hla­diti ga ventilatorom, ali pažljivo jer taj po­stupak može da izazove drhtavicu, a drh­tanje stvara toplotu. Postaviti pacijenta u ležeći položaj sa nogama podignutim 20-30 cm (položaj kod kardiocrkulatornog kolapsa). Ukoliko reaguje i nema mučninu, dati mu da popije vodu, a ukoliko povraća, dati mu neki antiemetik.

Pored već opisanih mera reanimacije za bolesnika u subakutnom stanju pregrevanja, za bolesnike sa toplom i suvom ili vlažnom kožom (akutno pregrevanje) treba primeni-ti agresivne mere hlađenja. Te mere su: 1. stavljanje kese sa ledom na vrat, u ak-silarne jame i u prepone,

Literatura

1.Aehlert B.R.N.: EMT Basic, Williams and Wil-kins pub., 1998.

2.Crosby L.A., Lewallen D.G.: Emergency Ca­re and Transportation of the Sick and Inju­red, 6th ed. Rosemont II, American Aca­demy of Orthopedic Surgeons, 1995.

3.Gayton A.C., Hall J.E.: Textbook of Medical Physiology, 9th ed., Philadelphia, W.B. Sa­unders, 1996

4. Hafen B.Q., Karren K.J., Mestovich
J.J.: Prehospital Emergency Care, 5th ed.

2. staviti peškir ili zavoj ispod kesa sa ledom da ne bi nastale promrzline na koži,

3. kvasiti kožu pacijenta hladnom vodom i održavati je mokrom, nanoseći vodu sunđerom ili mokrim peškirima,

4. snažno hladiti pacijenta ventilatorom,

5. klinimatizacija u sanitetskom vozilu treba da bude postavljena na maksi­mum,

1. staviti bolesnika na EKG monitor i na monitorovanje saturacije hemoglobina pulsnim oksimetrom.