Šta je tercijarni hiperparatireoidizam?
Paratireoidne žlezde predstavljaju parne žlezde (kojih najčešće ima četiri) smeštene iza štitaste žlezde. One luče paratireoidni hormon koji učestvuje u normalnom metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu. Hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog niivoa paratireoidnog hormona u organizmu.
Paratireoidni hormon u organizmu deluje tako što povećava razgradnju kostiju i nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, povećava resorpciju kalcijuma u bubrezima i u crevima (preko vitamina D3) i povećava izlučivanje fosfora preko bubrega.
Primarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona zbog adenoma, hiperplazije, ili karcinoma paratireoidnih žlezda. Postoje i familijarni oblici ovog oblika hiperparatireoidizma koji se nalaze u okviru multiple endokrine neoplazije ti I i multiple endokrine neoplazije tip II. Primarni hiperparatireoidizam se javlja otprilike na 5000 ljudi.
Sekundarni hiperparatireoidizam predstavlja stanje povećanog lučenja hormona u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, ili kod deficita vitamina D. Kod hronične bubrežne insuficijencije, dolazi do hiperfosfatemije (povećan nivo fosfora u krvi), hipokalcemije (snižen nivo kalcijuma u krvi) i poremećaja u metabolizmu vitamina D (bubrezi učestvuju u metabolizmu vitamina D). Svi ovi mehanizmi dovode do povećanog lučenja paratireoidnog hormona (hiperparatireoidizma).
Tercijarni hiperparatireoidizam se nadovezuje na sekundarni nakon njegovog dugog ispoljavanja i manifestuje se povećanom sekrecijom paratireoidnog hormona i nakon transplantacije bubrega. Kod tercijarnog hiperparatireoidizma dolazi do autonomne sekrecije velikih količina paratireoidnih hormona i pored normalnih nivoa kalcijuma u krvi.
Kako se manifestuje tercijarni hiperparatireoidizam?
Kod tercijarnog hiperparatireodidizma simptomi i znaci mogu da budu
- bolovi u zglobovima i kostima (artralgije)
- kosti su smanjene koštane gustine i sklone su prelomima
- postoji malaksalost, slabost i brzo zamaranje
- dolazi do pojave urolitijaze i nefrolitijaze (prisustvo kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima)
- često se javlja svrab kože
Kako se postavlja dijagnoza tercijarnog hiperparatireoidizma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se postavi sumnja na tercijarni hiperparatireoidizam. Prisustvo hiperparatireoidizma nakon transplantacije bubrega je specifično za tercijarni hiperparatireoidizam.
Od laboratorijskih analiza potrebno je načiniti merenje nivoa kalcijuma i fosfora u serumu, kao i merenje nivoa kalcijuma i fosfora u urinu. Rutinski se radi i utvrdjivanje nivoa paratireoidnog hormona u krvi.
Od snimanja se može načiniti merenje koštane gustine (osteodenzitometrija – DEXA), a snimanje paratireoidnih žlezda se vrši samo ukoliko postoji sumnja na primarni hiperparatireoidizam.
Ultrazvuk paratireoidnih žlezda, scintigrafija, skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca dolaze u obzir u sklopu eventualne preoperativne pripreme paratireoidnih žlezda.
Kako se leči tercijarni hiperparatireoidizam?
Konzervatitno lečenje je isto kao kod sekundarnog hiperparatireoidizma. Potrebna je nadoknada vitamina D.
Neophodno je izbegavanje hrane koja sadrži fosfor, ili primena kalcijum karbonata, ili kalcijum acetata koji vezuju fosfor ukoliko dijeta ne pomaže.
Hirurška intervencija na paratiroidnim žlezdama koja podrazumeva odstranjivanje svih žlezda je metoda izbora u lečenju tercijarnog hiperparatiroidizma.
