Šta je damping sindrom (brzo želudačno pražnjenje)?
Damping (Dumping) sindrom, ili brzo želudačno pražnjenje, obuhvata skup gastrointestinalnih simptoma koji se ispoljavaju neposredno nakon unošenja hiperosmolarne hrane kod bolesnika sa gastrojejunostomijom (Bilrot II) ili gastroduodenostomijom (Bilrot I), a nastaju kao posledica ulaska nesvarene,ili slabo svarene hrane, iz želuca u tanko crevo.
Deli se na dva tipa, rani i kasni damping sindrom. Rani damping sindrom se javlja tokom, ili neposredno nakon uzimanja hrane, a kasni damping sindrom se javlja 1-3 sata nakon obroka. Pretpostavlja se da rani damping sindrom nastaje zbog poremećaja varenja masti, a kasni damping sindrom nastaje zbog poremećaja varenja ugljenih hidrata.
Statistički podaci pokazuju da od ovog sindroma češće obolevaju žene od muškaraca, bez rasne predilekcije za njdegovu pojavu.
Koji su simptomi i znaci damping sindroma?
Simptomi i znaci damping sindroma su
- nadutost trbuha
- bolovi u gornjem delu trbuha u vidu grčeva
- mučnina i podrigivanje
- povraćanje
- pojava vodenastih proliva
- vrtoglavica i nesvestica
- umor i malaksalost
- lupanje i ubrzan rad srca
- preznojavanje
- bledilo kože
Tegobe spontano prestaju nakon pola sata, a olakšanje kod pacijenata nastupa nakon spuštanja u ležeći položaj, ili uzimanja odredjene terapije.
Bledilo, malaksalost,vrtoglavica i slabost su simptomi hipoglikemije (snižen nivo glukoze u krvi) zato što pankreas luči veće količine insulina u krvotok.
Kako se postavlja dijagnoza damping sindroma?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim nalazom često su dovoljni za postavljanje dijagnoze naročito ukoliko su pacijentu imali neku od navedenih operacija.
Definitivna dijagnoza se postavlja kontrastnim snimanjem uz gutanje barijumskog kontrasta, a kao dopunska metoda može se raditi i radionuklidna scintigrafija, ali je ovaj metod nešto redji.
Kako se leči damping sindrom?
U lečenju damping sindroma obavezan je striktan higijensko-dijetetno režim ishrane koji podrazumeva čećše i manje obroke bogate proteinima, a siromašnije ugljenim hidratima.
Tečnost treba uzimati između, ili pre obroka, nikako za vreme ili posle obroka i ne treba da bude suviše topla, ili suviše hladna, a treba izbegavati slatke sokove, slane supe…
Lekovi poput otkreoitida, holestiramina i inhibitora protonske pumpe (omeprazol) mogu da pomognu u smanjenju tegoba, kao i korišćenje spazmolitika (lekovi koji smanjuju tonus i grčenje mišića digestivnog organa).
Kod nekih upornih slučajeva i pored sve terapije i dijetetskog režima, hirurško lečenje je nekada neophodno.
