Šta su ezofagealni spazmi (grčevi jednjaka)?
Ezofagus (jednjak) je deo digestivnog trakta koji povezuje ždrelo sa želucem. Kako je srednji sloj zida jednjaka sačinjen od mišića koji učestvuju u normalnim talasima koji guraju hranu ka želucu i sprečavaju njeno vraćanje naviše, može doći do spazama (grčeva) ovih mišića.
Nije u potpunosti jasno šta izaziva spazme jednjaka. Spazmi jednjaka mogu biti difuzni (ljudi koji imaju ovaj tip spazama često imaju problema sa vraćanjem hrane i tečnosti, ali nemaju veoma bolan osećaj), ili lokalni (pacijenti koji imaju ovaj tip spazma imaju veoma jak bol u grudima, a manje se žale na vraćanje hrane i tečnosti tokom jela).
Statistika pokazuje da žene češće pate od spazama jednjaka od muškaraca. Takodje, od spazama jednjaka češće boluju nervozne i anskiozne osobe. Neki od faktora rizika za njihovu pojavu su konzumiranje veoma hladnih, ili veoma toplih jela i pića, gastroezofagealni refluks (gorušica)…
Koji su simptomi i znaci ezofagealnih spazama?
Simptomi i znaci ezofagealnih spazama su
- stezajući bol u grudima koji ljudi mogu pomešati sa anginom pectoris, ili infarktomi miokarda
- bol se može širiti u ledja
- bol obično popušta sam od sebe nakon nekoliko minuta
- otežano gutanje (disfagija)
- osećaj da je strano telo zagljavljeno u grlu (globus)
- vraćanje tečnosti i hrane koja je uneta
- kod bolesnika koji dugo imaju problema sa gutanjem može doći do gubitka telesne težine
Simptomi i znaci se najčešće javljaju prilikom unošenja hrane i pića, ili neposredno nakon obroka, ali se mogu javiti i bilo kada u toku dana, ili noći.
Kako se postavlja dijagnoza ezofagealnih spazama?
Anamneza sa kliničkom slikom je dovoljna da se posumnja na ovo stanje nakon isključivanja angine pectoris koja je najozbiljnije stanje povezano sa bolom u grudima uz akutni infarkt miokarda.
Kontrastno snimanje sa barijumskim kontrastom pomaže da se vizualizuje tačno mesto suženja u jednjaku.
Ezofagealna manometrija (merenje pritiska u jednjaku) se vrši umetanjem tanke cevčice u jednjak na čijem se kraju nalazi balon uz pomoć koga se meri tačan pritisak unutar jednjaka.
Endoskopija omogućava da se vizualizuje mesto suženja u jednjaku. U diferencijalnoj dijagnozi dolaze u obzir angina pectoris i akutni infarkt miokarda, ezofagitis, karcinomi jednjaka, divertikulumi jednjaka, ahalazija i strikture jednjaka.
Kako se leči ezofagealni spazmi?
Za povremene, blage ezofagealne spazme, lečenje nije neophodno, dok je kod česte pojave spazama koji čine probleme sa gutanjem lečenje neophodno.
Pomaže izbegavanje hrane i pića, koji su okidači za nastanak spazma. Ukoliko je u njihovoj osnovi gastroezofagealni refluks potrebno je lečenje osnovne bolesti.
Ukoliko ništa od navedenog ne pomaže, lekar može pripisati lekove poput nitrata, ili antagonista kalcijuma (nifedipin). Za smanjivanje bolova, mogu se koristiti i triciklični antidepresivi.
Ukoliko ništa od navedenog ne pomaže, dolazi u obzir hirurško lečenje koje podrazumeva isecanje pojedinih mišića (miotomija). Procedura se najčešće radi laparoskopskim putem i nije povezana sa ozbiljnim komplikacijama.
U slučaju da ni jedan od modaliteta lečenja ne bude uspešan dolazi u obzir ezofagoktomija koja podrazumeva odstranjivanje jednjaka i pravljenje novog, mada je ovaj metod povezan sa velikim morbiditetom i mortalitetom.
