Šta je ezofagitis (zapaljenje sluzokože jednjaka)?
Ezofagitis predstavlja zapaljenje sluzokože (unutrašnjeg sloja) jednjaka. Tok ezofagitisa može biti akutan, ili hroničan. Akutni ezofagitis može biti kataralni, ili flegmonozni (gnojni). Hronični ezofagitis može biti hipetrofični, ili atrofični.
Najčešći uzrok ezofagitisa je gastroezofagealna refluksna bolest (gorušica), jer zbog vraćanja kiselog želudačnog sadržaja dolazi do iritacije i zapaljenje sluzokože jednjaka.
Hemijski uzročnici ezofagitisa mogu biti jake kiseline, ili baze i taj vid se najčešće susreće kod pokušaja samoubistva gutanjem pomenutih supstanci. Takodje, neki lekovi mogu uzrokovati nastanak ezofagitisa, poput antibiotika, NSAIL (Aspirin,Brufen), ili bisfosfonata koji se koriste u lečenju osteoporoze (Alendronat).
Fizički uzroci mogu biti pod dejstvom hrane, ili previše toplih, ili hladnih napitaka, kao i pod dejstvom zračenja, prilikom radijacione terapije, ali i jatrogeno prilikom plasiranja nazogastrične sonde u bolničkim uslovima.
Uzroci ezofagitisa mogu biti i infektivni i vidjaju se najčešće kod imunokompromitovanih osoba (bakterije – crveni vetar, šarlah, kolera, virusi – herpes, citomegalovirus, gljivice – kandida, ili neki paraziti). Eozinofilni ezofagitis je posebna vrsta zapaljenja sluzokože jednjaka koja nastaje usled alergijskih reakcija na alergene iz hrane.
Komplikacije nelečene bolesti mogu biti stvaranje ožiljaka na jednjaku (strikture), perforacija (pucanje) jednjaka sa medijastinitisom i sepsom, ili Baretov jednjak koji predsstavlja premaligno stanje.
Koji su simptomi i znaci ezofagitisa?
Najčešći simptomi i znaci ezofagitisa su
- otežano gutanje (disfagija)
- bolno gutanje (odinofagija)
- mučnina i smanjenje apetita
- gubitak telesne težine zbog smanjenog unosa hrane
- povraćanje prilikom unošenja hrane i tečnosti
- povećano lučenje pluvačke (hipersalivacija)
U slučaju širenja infektivnog procesa, može nastati povišena telesna temperatura i pojava jakih bolova iza grudne kosti i u miru.
Kako se postavlja dijagnoza ezofagitisa?
Anamneza sa kliničkim pregledom najčešće nije dovoljna za postavljanje definitivne dijagnoze ezofagitisa, ali može da pomogne da se posumnja na ovo stanje.
U današnje vreme, najčešće se sprovodi endoskopski pregled jednjaka (malom sondom sa kamerom se snima unutrašnjost jednjaka) i tom prilikom se može uzeti i uzorak sluzokože kako bi se načinilo patohistološko i mikrobiološko ispitivanje.
Rendgensko snimanje sa barijumskim kontrastom se može sprovesti i komfornije je za pacijenta.
Analize krvi mogu pokazati da postoji neki infektivni proces u organizmu (promene krvne slike, povišen CRP, povišena sedimentacija), ali ne postoji ni jedan laboratorijski test koji bi ukazao da postoji ezofagitis.
Mogu se sprovesti i alergološka ispitivanja kako bi se utvrdilo postoji li alergija na neku hranu, ili na neki sastojak hrane.
Kako se leči ezofagitis?
Obavezna je etiološka terapija, odnosno izolovanje uzročnika i njegovo eliminisanje.
Ukoliko je u osnovi ezofagitisa infekcija, koriste se antibiotici, antimikotici (kod gljivičnih infekcija), ili antiparazitarni, odnosno antivirusni lekovi.
Ukoliko je u osnovi ezofagitisa gastroezofagealna refluksna bolest (vraćanje kiselog želudačnog sadržaja) koriste se inhibitori protonske pumpe (omeprazol), ranitidin , ili antacidi (Gelusil Lac)…, mada dolazi u obzir i hirurško lečenje (fundoplikacija – ojačavanje donjeg ventila na prelazu jednjaka u želudac).
U slučaju alergijskog ezofagitisa ordiniraju se kortikosteroidi, oralno, ili putem ihalacije i obavezna je restriktivna dijeta.
Ako se radi o hemijskim činiocima treba sprovesti ispiranje fiziološkim rastvorom, mlekom i dati antišok terapiju, uz spazmolitike i analgetike. Uvodi se nazogastrična sonda preko koje se daju hranljive materije i eliminiše želudačni sadržaj.
