Šta je gorušica (gastroezofagealni refluks)?
Gorušica je pojava prilikom koje se kiseli sadržaj iz želuca vraća u jednjak, jer je mišićni prsten na donjem kraju jednjaka relaksiran više nego obično. Manifestuje se kao bolan osećaj, ili osećaj pečenja u gornjem delu stomaka, ili grudi, a ponekad zrači i u vrat. Na engleskom jeziku, gorušica se zove heartburn (pečenje srca u bukvalnom prevodu) što može da ukaže na najčešću lokalizaciju simptoma.
Gorušica je veoma česta pojava na našim prostorima zbog masne i začinjene hrane koja se unosi i najčešća je tegoba vezano za sistem organa za varenje.
Produženo izlaganje vraćanju kiseline dovodi do ezofagitisa (zapaljenje jednjaka). Ezofagitis je upala unutrašnjeg sloja jednjaka zbog ponovljenih epizoda vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Dugogodišnji ezofagitis može da se komplikuje formiranjem ožiljaka koji mogu da naprave trajna suženja (strikture) jednjaka. To može otežati, ili čak onemogućavati gutanje. To je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu klinički evaluaciju i tretman, ali na sreću, ova komplikacija je relativno retka.
Takodje, kiseli sadržaj može da dovede do ulceracija (pojave čireva) što dovodi do krvarenja i što može da uzrokuje anemiju zbog hroničnog gubitka krvi.
Postoje odredjeni slučajevi u kojima se gastroezofagealni refluks javlja i pored dobrog funkcionisanja mišićnog prstena na jednjaku.
Hiatus hernija – želudac prolazi kroz dijafragmu i jednjak je široko otvoren što omogućava da se želudačna kiselina vrati u jednjak.
Prekomerna težina – ako osoba ima prekomernu telesnu težinu, velika količina masti u trbušnoj duplji povećava pritisak na sam želudac. Smanjenje težine smanjuje refluks.
Trudnoća – pošto se materica povećava tokom trudnoće, ona pritiska želudac, što povećava sklonost ka refluksu. Osim toga, hormonalne promene dovode do opuštanja mišića jednjaka u toku trudnoće.
Obroci – što je veća količina hrane u želucu, to je veća tendencija da se refluks pojavi. Takodje, ova pojava se odnosi i na masnu hranu koja se duže zadržava u želucu zbog usporenog varenja. Izbegavanje obilnih obroka, posebno u večernjim satima će smanjiti tendenciju da se refluks pojavi. Čokolada, kafa, voćni sokovi i alkohol doprinose razvoju gorušice.
Duvan – duvan sprečava sfinkter jednjaka da radi ispravno i povećava proizvodnju želudačne kiseline.
Zatvor – zatvor povećava sklonost da se refluks pojavi povećavanjem pritiska unutar trbušne šupljine.
Ležanje na ravnom – ležanje na ravnom povećava mogućnost nastanka gorušice. Jednostavan način da se to promeni je da se podigne uzglavlje podmetanjem jastuka, ili podizanjem čitavog kreveta ukoso.
Kako se manifestuje gorušica?
- gorušica se najčešće manifestuje kao osećaj pečenja u gornjem delu trbuha i u grudima
- kiselina iz želuca može da stigne i do usne duplje i ždrela što se manifestuje kao gorak, neprijatan ukus koji može da napravi osećaj pečenja, ili ljutine
- odredjen broj pacijenata ima i teškoće prilikom disanja, kao i promuklost, jer kiseli želudačni sadržaj može da iritira grkljan i respiratorni trakt
- podrigivanje je uobičajena pojava
Simptomi se obično javljaju posle konzumiranja velike količine hrane, ili posle masnog i začinjenog obroka, ali i nakon konzumiranje alkohola. Ležanje, ili savijanje mogu da provociraju vraćanje kiselog sadržaja. Pušenje može da pogorša gorušicu
Učestalost simptoma varira. Za većinu ljudi, oni su retki, ali nedeljne i dnevne epizode nisu neuobičajene.
Kako se gastroezofagealni refluks dijagnostikuje?
Simptomi gastroezofagealnog refluksa mogu biti toliko očigledni da su dovoljni za postavljanje dijagnoze.
Ako je lekar u nedoumici, gastroskopija (snimanje želuca posebnom sondom) je zlatni standard u postavljanju dijagnoze. Tokom gastroskopije, ezofagitis, hijatus hernija, čirevi i druga stanja mogu biti pronađeni, ili isključeni.
Druga mogućnost je da meri kiselost u donjem delu jednjaka za vreme 24 časovnog perioda.
Moguće je izmeriti i pritisak u jednjaku pomoću tehnike koja se zove ezofagealna manometrija.
Simptomi gastroezofagealnog refluksa mogu da liče i na peptički ulkus. Bolovi u grudima mogu da liče na anginu pectoris. Ovi stanja će ponekad morati da se isključe pre nego što dijagnoza definitivno postavi.
Kako se gastroezofagealni refluks leči?
Gastroezofagealni refluks se uglavnom tretira lekovima koji smanjuju kiselost želudačnog soka. U većini slučajeva, antacidi (Gelusil Lac) uspešno kontrolišu simptome.
Često, lečenje se počinje i lekovima pod nazivom inhibitori protonske pumpe, kao što je Omeprol (Omeprazol). To su lekovi jednostavni za korišćenje, obično uzima jedna tableta dnevno. Ostali lekovi su antagonisti histaminskih receptora poput Ranisana (Ranitidin), mada su oni koriste mnogo redje, zbog efikasnosti inhibitora protonske pumpe.
U malom broju slučajeva, u kojima je standardna terapija bila neuspešna, problem može biti rešen hirurškim procedurama u kojima se sfinkter jednjaka ojačava (fundoplikacija). Samo mali procenat ljudi sa refluksnom bolešću zahteva ovu opciju lečenja.
Sledeće promene u načinu života mogu da smanje rizik od razvoja refluksa:
- smanjenje telesne težine na normalne vrednosti
- izbegavati obilne i masne obroke
- izbegavati obroke pred spavanje
- ograničenje unosa kafe
- smanjiti unošenje alkohola
- prestanak pušenja
Ako simptomi nisu česti – manje od pet puta mesečno – oni mogu biti tretirani lekovima kao što su antacidi (Gelusil Lac npr.). Soda bikarbona se ne preporučuje, jer može posledično da poveća lučenje želudačne kiseline. Lekar, ili farmaceut će pružiti savet o ovim vrstama lekova.
