Šta je karcinoidni sindrom?
Karcinoidni tumor predstavlja tumor porekla neuroendokrinih ćelija i najčešće se nalazi u tankom crevu (u preko 75 % slučajeva i to najčešće na slepom crevu, ili terminalnom ileumu).
Na drugom mestu nalazi se respiratorni trakt sa 25 % zahvaćenosti. Vrlo retko, karcinoidni tumori se javljaju na jajnicima i na timusu. Metastaze (širenje) karcinoidnog tumora u druge organe, vode do pojave karcinoidnog sindroma koji se karakteriše pojavom mnogobrojnih simptoma, zbog proizvodnje serotonina i drugih supstanci. Karcinoidni sindrom se javlja kod svakog desetog pacijenta koji ima karcinoidni tumor, zbog metastaza u jetri.
Nije u potpunosti jasno zašto se javljaju karcinoidni tumori. Žene nakon pedesete godine života najčešće boluju od karcinoidnog sindroma.
Koji su simptomi i znaci karcinoidnog sindroma?
Najveći broj karcinoidnih tumora ne daje nikakve simptome i otkrivaju se slučajno prilikom hirurških intervencija. Ali, treba napomenuti da svi karcinoidni tumori imaju maligni potencijal, odnosno potencijal za metastaziranjem.
Simptomi se često pojavljuju pri napipavanju tumora, kod stresnih situacija i posle obroka i najčešće su
- pojava prolivastih stolica (dijareja)
- pojava grčeva u trbuhu
- nadimanje
- mučnina i povraćanje
- vizing (pištanje prilikom respiracije) zbog sužavanja disajnih puteva (luči se histamin)
- snižen krvni pritisak (hipotenzija)
- javljaju se simptomi popuštanja srca (ubrzano disanje, pojava otoka, gušenje)
- smenjivanje blede i izrazito crvene kože (flašing)
Kako se postavlja dijagnoza karcinoidnog sindroma?
Anamneza sa kliničkom slikom može da pomogne u postavljanju dijagnoze karcinoidnog sindroma. Pojava flašinga (smenjivanje blede i crvene kože) vrlo jasno pokazuje da se radi o karcinoidnom sindromu.
Objektivni pregled može da pokaže prisustvo tumora na palpaciju od strane lekara.
Ultrazvuk trbuha, rendgenski snimak, skener i magnetna rezonanca se rade kod sumnje na postojanje tumorskog procesa u trbuhu.
Laboratorijski pregledi su veoma značajni. Najčešće se sprovodi analiza 24h urina i traženje 5-hidroksi-indoleatične kiseline koja je proizvod razgradnje serotonina.
Scintigrtafija sa somatostatinom obeleženim indijumom pomaže u postavljanju dijagnoze.
Kako se leči karcinoidni sindrom?
Jedinu terapiju predstavlja hirurško lečenje. Ukoliko dodje do metastaza na jetru (karcinoidni sindrom), stanje se smatre neizlečivim i prognoza nije dobra.
Hemoterapijsko lečenje obično nema dobru prognozu, ali se praktikuje u kombinaciji sa hirurškim intervencijama. Od skoro se vrši i endovaskularna hemoembiolizacija (ubrizgavanje hemoterapisjkih sredstava direktno u krvne sudove tumora), ali je ovaj metod rezervisan samo na slučajeve metastaza u jetri.
Terapija može biti simptomatska i obuhvata ordiniranje otkreoitida, metilsergid maleata i antihistaminika.
Preživljavanje je oko 95 % u trajanju od pet godina za lokalne tumore, a 80 % za slučajeve metastaza na jetri u istom, petogodišnjem intervalu.
