Šta su strana tela želuca (corpus alienum ventriculi)?
Strana tela digestivnih organa mogu biti zastati u ždrelu, jednjaku ili u želucu. Ukoliko strana tela dospeju u želudac, šansa da prodju kroz ostatak digestivnih organa je oko 90% u zavisnosti od njihove veličine. Objekti veći od 2cm će verovatno proći kroz želudac, dok će objekti veći od 6cm gotovo sigurno ostati zaglavljeni u pilorusu (završni, uži deo želuca ka dvanaestopalačnom crevu).
Pacijenti koji imaju strana tela u gornjim delovima gastrointestinalnog trakta se mogu podeliti u tri grupe deca, psihijatrijski bolesnici i zatvorenici, ostale odrasle osobe. Deca čine oko 80% pacijenata koji imaju strana tela u gornjim partijama digestivnih organa i kod njih najčešće dolazi do slučajnog gutanja stranih tela, jer imaju običaj da ih ispituju ustima, ili se igraju. Kod odraslih osoba, strana tela želuca se više nalaze kod muškaraca, nego kod žena i najčešće nastaju zadesnim putem prilikom obroka. Zatvorenici i psihijatrijski pacijenti mogu uneti razne objekte kojih može biti veći broj (kašike, viljuške, žileti…) kako bi ih sakrili od čuvara, ili zatražili medicinsku pomoć. Često se otkrivaju strana tela kod krijumčara droge koji gutaju drogu zavijenu u kese, ili kondome..
Strana tela želuca su različiti predmeti koji u želudac dospevaju zadesno (slučajno), ili redje, namernim unošenjem. Predmeti koji se mogu naći u želucu mogu biti novčići, delovi igračaka, ekserčići, delovi zubne proteze, dugmad, klikeri, igle, čačkalice, komadi i delovi hrane, kosti ribe i ostalih životinja, koščice iz voća, i beozoari koji predstavljaju nakupine kose i nekih drugih vlakana. Strano telo, bez obzira da li je oblo, ili oštro, može načiniti komplikacije poput perforacije organa sa izlivanjem želudačnog sadržaja i pojavom peritonitisa i sepse, pa je poželjna brza dijagnoza i ektrakcija iz želuca.
Koji su simptomi i znaci stranih tela želuca?
Kod pacijenata veoma često ne dolazi do ispoljavanja bilo kakvih simptoma, naročito ukoliko su u pitanju mali i obli objekti koji prolaze bez problema kroz čitav gastrointestinalni trakt.
Kada postoje simptomi, to su
- mučnina, gađenje, povraćanje
- pojačano lučenje pljuvačke
- bolovi utrbuhu
- kod povrede sluzokože oštrim objektima dolazi do krvarenja koje se manifestuje povraćanjem krvi (hematemeza), ili pojavom crne stolice (melena)
U slučaju perforacije zida želuca, dolazi do pojave veoma jakih bolova u trbuhu, povišene telesne temperature, i simptoma šoka sa kolapsom.
Kako se postavlja dijagnoza stranih tela u želucu?
Kod odraslih osoba postoji anamnestički podatak o gutanju stranih tela, dok je kod dece i psihijatrijskih pacijenata, ovaj podatak nedostupan.
Većina pacijenata sa stranim telima u želucu ne zahteva laboratorijske analize, osim u prisustvu komplikacija po tipu krvarenja i infekcija.
Nativna radiografija (rendgenski snimak) najčešće je dovoljna za postavljanje dijagnoze stranih tela u želucu.
Kod odredjenih objekata, mora se načiniti i kontrastno snimanje barijumskim kotrastom, ali je ovo snimanje kontraindikovano kod sumnje na perforaciju organa.
U današnje vreme se sve više koristi skenersko snimanje, kako za snimanje stranih tela, tako i za otkrivanje komplikacija po tipu infekcije i perforacije.
Može se načiniti i ultrazvuk trbuha, a nekada se mogu koristiti i detektori metala (više u improvizovanim uslovima, na aerodromu, ili zatvorskim ambulantama).
Takodje, gastroskopija ima kako dijagnostičku, tako i terapijsku vrednost kod prisustva stranih tela u želucu.
Kako se leči prisustvo stranih tela u želucu?
Kod stranih tela u želucu, svako strano telo bi trebalo ekstrahovati bez obzira na veličinu i oblik, jer uvek postoji mogućnost nastanka komplikacija. Prvi terapijski pristup podrazumeva gastroskopiju sa posebnim hvataljkama na vrhu koje omogućavaju vadjenje predmeta.
Kod velikih predmeta i eventualnog nastanka komplikacija, obavezno je hirurško lečenje koje podrazumeva vadjenja stranog tela i saniranje posledica eventualnih komplikacija (zaustavljanje krvarenja, a nekad i resekcija želuca – kod perforacije).
