Šta je volvulus (uvrtanje) želuca?
Volvulus želuca predstavlja rotaciju želuca za 180 stepeni oko sopstvene ose, čime dolazi do mogućnostri strangulacije (ukleštenja) i inkarceracije tkiva i poremećaja varenja. Želudac se može rotirati oko ukupno svoje tri zamišljene ose.
Želudac je normalno fiksiran za susedne organe (slezina, jetra, dvanaestopalačno crevo, dijafragma) vezivnim strukturama.. Kada su ovi ligamenti dugi i mlitavi, dolazi do rotacije želuca. Takodje, do volvulusa želuca dolazi kod postojanja tumora želuca, splenomegalije (uvećanje slezine), postojanje ulkusa (čir), pilorusne stenoze, asplenizam (nedostatak slezine), distenzija kolona, kod komplikacija nekih hirurških intervencija, poliomijelitisa…
Pošto se veoma često dijagnoza hroničnog volvulusa ne uspostavlja, nije poznata incidenca oboljenja. Svaki peti volvulus se dešava kod dece do godinu dana starosti i nastaje zbog urodjenih poremećaja dijafragme i želuca. Muškarci i žene su podjednako pogodjeni ovim stanjem.
Koji su simptomi i znaci volvulusa želuca?
Kliničke manifestacije volvulusa želuca mogu biti u vidu akutne bolesti i hroničnih, intermitentnih problema.
U slučaju akutnog volvulusa simptomi su
- bol u gornjem delu trbuha, ili gornjem levom delu trbuha koji se naglo javlja
- bol se može pojaviti u grudima, ramenima, vratu i ledjima
- postoji nadimanje i osetljivost kože gornjeg dela trbuha
- povraćanje se često javlja
- može se povraćati krvavi sadržaj (hematemeza)
- štucanje
U slučaju hroničnog volvulusa simptomi su
- postoji bol nakon obroka
- nadimanje je pratilac bola nakon obroka
- rano se stvara osećaj sitosti tokom jela
- često se javlja otežano disanje (dispneja)
Kako se postavlja dijagnoza volvulusa želuca?
Anamneza sa kliničkom slikom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze volvulusa želuca, ali je dovoljna da se posumnja na ovo stanje.
Laboratorijski nalazi su nespecifični, ali može da postoji povećanje alkalne fosfataze, a u slučaju gangrene i krvarenja dolazi do promene u krvnoj slici, nivou hemoglobina, sedimentaciji, CRP-u…
Nativni rendgen abdomena i grudnog koša može da pokaže prisustvo gasa u grudnom košu, ili u želucu na lokacijama gde ne bi trebalo da postoji.
Kontrastno snimanje barijumskim kontrastom je metod za postavljanje dijagnoze sa tačnošću od oko 85 posto.
Gastroskopija (snimanje unutrašnjosti želuca posebnom sondom sa kamerom) može pomoći u postavljanju dijagnoze u smislu postojanja uvrnute sluzokože želuca i poremećene normalne anatomije.
Skener (kompjuterizovana tomografija) postaje sve više metoda izbora i prilikom ovog snimanja se primećuju dva mehura gasa razdvojena jednom tankom linijom.
Kako se leči volvulus želuca?
Terapija akutnog volvulusa podrazumeva hitnu hiruršku intervenciju, a kod hroničnog volvulusa, hirurška intervencija se sprovodi da se spreči nastanak komplikacija. U poslednje vreme, sve više se pribegava laparoskopski detorzijama koje su povezane sa manjim komplikacijama od otvorene hirurgije.
Hronični volvulus podrazumeva higijensko dijetetski režim ishrane u smislu manjih i češćih obroka i korišćenje antacida (lekovi koji skupljaju višak želudačne kiseline). Pomaže i simetikon (espumisan) koji sprečava stvaranje prekomerne količine gasa. Treba izbegavati teško svarljivu hranu koja nadima.
Ukoliko se ne leči, mortalitet akutnog volvulusa želuca je oko 80 posto. Komplikacije volvulusa su nekroza, gangrena, infekcija i perforacija želuca sa izlivanjem želudačnog sadržaja u trbušnu duplju.
Podrazumeva se lečenje drugih bolesti koje dovode do stvaranja volvulusa želuca (poliomijelitis, tumorski procesi)…
