Šta je Zollinger-Ellisonov sindrom?
Zollinger-Ellisonov sindrom predstavlja skup simptoma koji nastaju zbog hipergastrinemije (povećane vrednosti gastrina u krvi) koji utiče na povećanje sekrecije želudačne kiseline i posledično stvaranje ulkusa želuca, dvanaestopalačnog creva, jejunuma i jednjaka sa svim njihovim komplikacijama.
Prekomerno lučenje gastrina najčešće je posledica postojanja tumora koji ga luči, i ovi tumori se nalaze na pankreasu i dvanaestopalačnom crevu, a nešto redje i na abdominalnim limfnim čvorovima, jetri, bubrezima, nadbubrežnim žlezdama, paratiroidnim žlezdama, hipofizi, jajnicima, u žučnoj kesi…
Nekada se gastrinomi nalaze u okviru nasledne bolesti koja se naziva multipla endokrina neoplazija tip I, pa je i prognoza lečenja u ovom slučaju znatno lošija.
Zollinger-Ellisonov sindrom se javlja kod 2-3 pacijenta na milion ljudi. Ne postoji predispozicija za odredjenu rasu, a nešto češće obolevaju muškarci. Gastrinomi se najčešće javljaju oko 45 godina starosti. Prognoza Zollinger-Ellisonovog sindroma je obično dobra, a manje od 5 % pacijenta razvija komplikacije poput perforacija organa, stvaranja ožiljaka…
Koji su simptomi i znaci Zollinger–Ellisonovog sindroma?
Simptomi i znaci Zollinger–Ellisonovog sindroma su nespecifični i imitiraju ulkusnu bolest različite lokalizacije
- bol u gornjem delu trbuha koji liči na ulkusnu bolest (bol se javlja kod dve trećine obolelih)
- vodenaste stolice više puta na dan
- nadimanje
- gorušica (gastroezofagealni refluks)
- gubitak apetita i gubitak telesne težine
- mučnina i povraćanje vodenastog sadržaja
- povraćanje krvavog sadržaja (hematemeza), ili pojava crnih stolica (melena)
Kako se postavlja dijagnoza Zollinger–Ellisonovog sindroma?
Postavljanje dijagnoza samo na osnovu anamneze i kliničke slike nije moguće.
Objektivni pregled može da pokaže osetljivost trbuha, uvećanje jetre (u slučaju postojanja metastaza), oštećenje zubne gledji kod dugotrajnog refluksa i eventualno žutu prebojenost kože (ikterus) kod kompresije žučnih kanalića od strane tumora.
Gastrinski test tokom gladovanja i testovi sekrecije želuca se vrše rutinski.
Ultrazvuk trbuha (standardni i laparoskopski), kao i skener (kompjuterizovana tomografija) i ehotomografija pankreasa najčešće pokazuju postojanje tumora.
Redovno se radi i gastroskopija sa duodenoskopijom (posmatranje unutrašnjosti želuca i dvanaestopalačnog creva posebnom sondom sa kamerom) i eventualno uzimanje isečka na histopatološku i mikrobiološku analizu.
Kako se leči Zollinger–Ellisonov sindrom?
Ciljevi lečenja Zollinger–Ellisonovog sindroma su u smanjenju želudačne hipersekrecije i hirurškog odstranjenja tumora.
Od lekova se koriste inhibitori protonske pumpe (omperazol, lansoprazol i pantoprazol). Ranije su se koristili inhibitori H2 receptora (ranitidin, famotidin i cimetidin), ali se danas terapija počinje uvek inhibitorima protonske pumpe.
Svi pacijenti bez metastaza tumora i kontraindikacija za hirurškim lečenjem trebalo bi da budu operisani (operativno lečenje podrazumeva resekciju tumora i zahvaćenih organa).
Prognoza je odlična kod pacijenata koji nemaju metastaze na jetri.
