Šta je ektopični ureter (izmešteni mokraćovod)?
Ureteri (mokraćovodi) predstavljaju mokraćne kanale koji vode urin od bubrega ka mokraćnoj bešici. Brojne su anomalije koje mogu da pogode ove strukture poput dupliranih uretera, striktura (suženje), megauretera, ureterokele, izmeštene anatomije uretera (ektopija), vezikouretralnog refluksa… Anomalije mokraćnih puteva su veoma bitan faktor u nastanku morbiditeta novorodjene dece. Anomalije koje su povezane sa ektopičnim ureterom su hidronefroza, hipoplazija i agenezija bubrega, hipoplazija mokraćne bešike…
Ektopični ureter predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) koja se karakteriše poremećajem po tipu izmeštenog ulivanja mokraćovoda.
Ureter bi trebalo da se uliva u mokraćnu bešiku, a kod ektopije on se uliva u druge organe (kod dečaka, epididimis, duktus deferens, prostatični deo uretre), a u vaginu, uterus i uretru kod devojčica. Kod svakog desetog pacijenta sa ektopičnim ureterom, mogu se javiti promene na obe strane, ali se češće javljaju samo sa jedne strane.
Ne zna se tačan uzrok nastanka ektopičnih uretera, ali kako veliki broj gena učestvuje u normalnom razvoju struktura urinarnih puteva, moguće je da postoji genetska predispozicija sa udruženim delovanjem faktora sredine.
Statistički podaci pokazuju da se ektopični ureter javlja otprlike na 3000 novorodjenčadi. Takodje, javljaju se šest puta češće kod devojčica.
Kako se manifestuje ektopični ureter?
Simptomi i znaci ektopičnog uretera mogu biti
- bol u trbuhu
- simptomi i znaci urinarne infekcije (peckanje pri mokrenju, često mokrenje, povišena telesne temperatura)
- urinarna inkontinencija (nevoljno oticanje urina)
- pojačan vaginalni sekret (kod ulivanja uretera u vaginu)
- kod dečaka pre puberteta, može biti povećana učestalost epididimitisa
- kod odraslih muškaraca, češći su prostatitisi
- mogu se javiti bolni seksualni odnosi kod oba pola
- može postojati bolna ejakulacija kod muškaraca
Komplikacije nelečenog ektopičnog uretra mogu biti urosepsa usled nelečenih urinarnih infekcija, hidronefroza, hronične infekcije epididimisa, prostate, colpitis…
Kako se postavlja dijagnoza ektopičnog uretera?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze ektopičnog uretera.
Ultrazvučnim pregledom trbuha može se postaviti dijagnoza komplikacije po tipu hidronefroze.
Od laboratorijskih ispitivanja potrebno ja proceniti parametre bubrežnih funkcija (urea i kreatinin, nivoi elektrolita) i načiniti pregled urina sa urinokulturom zbog verovatnoće od nastanka urinarnih infekcija.
Mogu se načiniti i endoskopska ispitivanja kako bi se isključilo, ili dokazalo postojanje refluksa i kako bi se videli otvori uretera.
Kod dobre funkcije bubrega, može se načiniti intravenska urografija koja podrazumeva ubrizgavanje kontrasta u krvotok i praćanje njegovog izlučivanja.
Takodje, može se načiniti i anterogradna, ili retrogradna pijelografija koja podrazumeva ubrizgavanja kontrastnog sredstva direktno u urinarne puteve.
Najdetaljniji dijagnostički rezultati se postižu nuklearnom magnetnom rezonancom, ali je kod dece neophodno promeniti i opštu anesteziju prilikom njenog izvodjenja, jer je potrebno dugotrajno mirovanje.
Kako se leči ektopični ureter?
U najvećem broju slučajeva, terapija podrazumeva hirurški pristup koji je u domenu lekara specijaliste urologije.
Konačni zahvat se po pravilu sastoji od uretero reimplantacije koja podrazumeva da se mokraćovod spoji sa mokraćnom bešikom. Nakon intervencije potrebna je antibiotska profilaksa, kao i redovni kontrolni pregledi u smislu ultrazvuka trbuha i laboratorijskih analiza.
Kod urinarnih infekcija, obavezna je upotreba antibiotika po antibiogramu. Pojedini autori navode da kod ektopičnog uretera dolazi u obzir nefrektomija bubrega, zbog loše prognoze reimplantacije, ali uvek treba pokušati sa reimplantacijom prvo, pa ispratiti rezultate. Naravno, ukoliko je bubreg nefunkcionalan, neferktomija se sprovodi, ali tek nakon trećeg meseca.
