Šta je kongenitalni glaukom (urodjeni povećan očni pritisak)?

Sam naziv glaukom potiče od grčke reči glaukos, što znači zelen, zbog sivo-zelenog odsjaja sočiva koji se često javlja u zahvaćenom oku. To je naziv za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju vidnog nerva i vodeći je uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina starosti. Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup sledećih simptoma: povišenje očnog pritiska, udubljenje papile optičkog nerva, oštećenje vidnog polja.

Glaukom se razvija kad je stvaranje očne vodice povećano, ili je njeno oticanje otežano. Tada dolazi do porasta očnog pritiska, do pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja.

Postepeno se prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oštećenje vida i na kraju slepilo. Glaukom je bolest koja se ne može izlečiti, ali zahvaljujući ranom otkrivanju bolesti i odgovarajućem lečenju može se sprečiti trajni gubitak vida. Normalni očni pritisak iznosi 12 – 22 mmHg (milimetara živinog stuba).

Glaukomi se dele u tri osnovne velike grupe: primarni glaukomi (dve vrste su galukom otvorenog i zatvorenog ugla), sekundarni glaukomi, urođeni (kongenitalni) glaukomi

Kod primarnog glaukoma postoji povećanje očnog pritiska koje se ne može dovesti ni u kakvu vezu s nekom očnom bolesti. Sekundarni glaukom je povišenje očnog pritiska koje nastaje u toku neke druge očne bolesti (stanja), ili je posedica te bolesti. Urođeni glaukom nastaje zbog poremećaja arhitektonike oka, pa očna vodica ne može oticati i nastaje povišenje očnog pritiska.

Kako se manifestuje urodjeni glaukom?

Kratko vreme pre rođenja nestaje tkivo u uglu prednje očne komore i tako se jasno razdvajaju dužica, rožnjača i strukture očne komore. Kod urodjenog glaukoma, ovo tkivo zaostaje u oku i sprečeno je opticanja oćne vodice.

Simptomi zavise od visine očnog pritiska. Pri visokom očnom pritisku, oko postaje izrazito veliko, što se naziva hidroftalmus, ili buftalmus (volovsko oko). Stanje je obično jednostrano. Povećanje očne jabučice može biti vrlo izrazito, pa se može dogoditi njeno pucanje i pri najmanjoj traumi.

Oko je izrazito osetljivo na svetlost (fotofobija), pa dete pogled okreće u suprotnu stranu od izvora svetlosti.

Bolest može imati i blaži tok sa manjim rastezanjem oka. Znaci glaukoma mogu se javiti i kasnije, kad oko očvrsne. Vreme i način javljanja kongenitalnog glaukoma uglavnom su genetski uslovljeni. Apsolutni glaukom je krajni stadijum glaukoma koji se manifestuje slepilom kao najozbiljnijom komplikacijom.

Kako se postavlja dijagnoza glaukoma?

Nakon razgovora sa pacijentom, obavlja se pregled oka. Testovi koji se obavljaju su

• određivanje oštrine vida
• pregled oka biomikroskopom
• pregled oftalmoskopom (pregled unutrašnjih struktura oka, koji pokazuje, za glaukom tipične, promene na optičkom nervu)
• tonometrija (merenje očnog pritiska)
• određivanje vidnog polja (periferni i centralni vid)
• gonioskopija (sočivo koje se postavlja na oko kako bi se videlo stanje očnog ugla)

Pre oftalmološkog pregleda, bitno je lekara obavestiti da li neko od porodice, ili rođaka boluje od glaukoma.

Kako se glaukom leči?

Operacijom se prave novi putevi za oticanje očne vodice. Uspostavlja se veza između prednje očne komore i spoljne površine oka. Zahvat ne ostavlja otvorenu rupu u oku, jer se novostvoreni kanal otvara ispod očnog kapka.

Nakon zahvata potrebno je nekoliko nedelja stavljati kapi u oko, kako bi se smanjilo oticanje i bol. Operacije su uspešne u 80-90% bolesnika, a ako se stvoreni kanal zatvori potrebna je ponovna operacija.

Važno je da ovi hirurški zahvati ne popravljaju vid već zaustavljaju dalje propadanje vida. Vid nakon operacije može biti i lošiji nego pre.

Komplikacije operacije mogu biti: katarakta, bolesti rožnjače, upala unutrašnjosti oka, krvarenje.

U poslednje vreme, sve je raširenija upotreba lasera u lečenju glaukoma.