Šta je mikroftalmus (microphtalmus)?
Mikroftalmus (mikroftalmija, nanoftalmija) predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) koja se karakteriše malom očnom jabučicom. Mikroftalmus može da postoji samo sa jedne strane, ili sa obe strane.
Postoje pretpostavke da je uzrok nastanka mikroftalmusa genetska predispozicija, ali nije pronadjen ni jedan odredjeni gen krivac, već se navodi čitav spisak gena koji mogu da budu povezani sa mikroftalmusom. Mikroftalmus često nalazi kod poremećenog broja hromozoma u organizmu (trizomija 13 – Patau sindrom, triploidni sindrom).
Takodje, navode se brojni faktori sredine poput infekcija (rubela i toksoplazmoza, herpes simplex, citomegalovirus tokom perioda trudnoće). Spominje se i uticaj droga, lekova i alkohola tokom perioda trudnoće.
Statistički podaci pokazuju da se mikroftalmus javlja otprilike na svakih 10 000 novorodjenčadi i javlja se kod svakog petog slepila kod dece.
Kako se manifestuje mikroftalmus?
Mikroftalmus se može javiti samo sa jedne strane, kada postoji asimetrija izmedju očnih jabučica, a može se javiti i obostrano.
Ukoliko je mikroftalmija blaga, dete može imati potpuno normalan vid na zahvaćenom oku, već postoji blaga asiemerija i estetski nedostatak.
Sa druge strane, ukoliko postoji teška mikroftalmija koja se karakteriše očnom jabučicom kraćom od 10mm na rodjenju, ili kraćom 12 mm posle prve godine života, dete može imati poremećaje vida poput razaznavanja silueta i svetlosti.
Srednje teški oblici mikroftalmije mogu biti povezani sa hipermetropijom (dalekovidošću) i mogu se korigovati nošenjem naočara, ili kontaktnih sočiva.
Mikroftalmija je često povezana sa povišenim očnim pritiskom (glaukom) zbog udruženih anomalija razvoja prednje očne komore, a povezana je i sa ranim razvojem katarakte.
Kako se postavlja dijagnoza mikroftalmije?
Kod teških oblika mikroftalmije, dijagnoza se postavlja relativno lako, na osnovu objektivnog pregleda.
Uvek treba načiniti detaljan pregled svih struktura oka, kako bi se potvrdilo, ili isključilo postojanje nekih udruženih anomalija (gonioskopija, posmatranje očnog dna, merenje očnog pritiska…)
Ultrazvučni pregled oka, skener (kompjuterizovana tomografija) i magnetna rezonanca (nuklearna magnetna rezonanca) su metode izbora u postavljanju tačne dijagnoze mikroftalmije.
Kako se leči mikroftalmija?
Na žalost, teži oblici mikroftalmije se ne mogu lečiti i često su povezani sa gubitkom vida na tom oku.
Jedini metod izbora u lečenju ovakvih oblika je operativno lečenje i plasiranje očnih proteza.
Kod blažih oblika, dolazi u obzir korigovanje nedostatka nošenjem naočara, ili kontaktnih sočiva, uz redovne šestomesečne preglede kod oftalmologa kako bi se pratio rast oka. Dolaze u obzir i periodična snimanja ultrazvukom, ili magnetnom rezonancom.
