DEFICIT FOLNE KISELINE kod deteta, dece
Folna kiselina je bitan činilac u sintezi nukleinskih kiselina. Spada u hidrosolubilne i termolabilne vitamine. Ima je dovoljno i u biljnoj i životinjskoj hrani. Resorbuje se u gornjem delu tankog creva, a fiziološki efekat ostvaruje nakon redukcije u tetrahidrofolate.
Deficit folne kiseline je relativno redak problem. Nastaje usled nedovoljnog unosa, malapsorpcije ili povećanog zahteva. Viđa se kod dece sa zapuštenom celijačnom bolešću, intestinalnom lambli- jazom i šlepom vijugom, kao i kod mlade odojčadi na ishrani kozjim mlekom, kod nedonoščadi i u slučajevima teške globalne malnutricije. Deficit folata je moguć i kod primene fenobarbitona, fenitoina, primidona, sulfonamida, pirimetamina i nitrofurantoina. Javlja se i u hroničnim hemoliznim stanjima.
Kao posledica deficita folata nastaje megaloblastna anemija sa granulocitopenijom i trombocitopenijom. Nivo folata u krvi i eritrocitima je nizak, dok se u razmazu periferne krvi, pored pancito- penije i niskog broja retikulocita, uočava hipersegmentiranost gra- nulocitnih jedara. Za razliku od deficita vitamina B12, neurološki nalaz je normalan.
Leči se oralnom ili parenteralnom primenom folne kiseline u dozi od 0,5-1 mg dnevno tokom 3-4 nedelje. Pored toga, deficit folata uzrokovan malapsorpcijom zahteva i lečenje osnovnog oboljenja.
