Teratogeni agensi – agensi koji uništavaju plod
Oko 6,5 % svih anomalija prisutnih na rođenju su posledica dejstva teratogena koji imaju potencijal da oštete tkivo embriona i tako prouzrokuju jednu ili više urođenih mana. Pored lekova i toksičnih materija (teški metali) u životnoj sredini, intrauterinarne infekcije (rubella), dijabetes majke i hipertermija imaju teratogeni značaj. Sprečavanje izlaganja teratogenima je efikasan način da se spreči nastajanje anomalija pri rođenju.
Infekcije majke
Rubella je bila prva infekcija za koju se znalo da izaziva malfor- macije na fetusu in utero. Citomegalovirus, Toksoplazma gondii, herpes simplex i varičela su isto tako potencijalno teratogene in utero infekcije.
Bolesti majke
Dijabetes melitus i PKU kod majke mogu da budu uzrok anomalija fetusa. Striktna kontrola tih poremećaja pre i za vreme trudnoće štiti dete u razvoju.
Lekovi i kemikalije
Fetalni alkoholni sindrom je verovatno najučestaliji teratogeni sindrom. Incidencija je 3 – 5 :1000 dece. Klinički znaci su: intrau- terini i postnatalni zastoj u rastu, mikrocefalija, anomalije na skeletu i srcu i karakterističan izgled lica. Žena u trudnoći mora da popije najmanje 180 grama alkohola dnevno da bi se kod fetusa ispoljio ovaj sindrom. Ako konzumiranje alkohola otpočne posle prvog trimestra, kada je organogeneza završena, dete verovatno neće imati fizičke karakteristike koje odgovaraju fetalnom alkoholnom sindromu. Međutim, ostaje rizik u pogledu neadekvatnog psi- homotornog razvoja i ponašanja.’ Ovo stanje poremećaja u razvoju i ponašanju naziva se fetal alcohol effect (efekat alkohola kod fetusa). Efekat alkohola kod fetusa prisutan je kod 20% do 30% dece od žena koje su alkoholičarke. Varfarin, retinoička kiselina, fenitoin i talidomid su takođe teratogeni agensi.
Hipertermija
Hipertermija koci ljudi se sa sigurnošću ne dovodi u vezu sa nekim anomalijama prisutnim na rođenju. Ekperimentalne studije ukazuju da postoji mogućnost teratogenog delovanja hipertermije koja dovodi do mikroftalmije, encefalocele, facijalne fisure i hipoplazije maksile. Za vreme prvog trimestra preporučuje se izbegavanje uslova koji mogu da povećaju temperaturu u unutrašnjosti (npr. vruće kupke).
Radijacija
Izloženost visokim dozama radijacije za vreme trudnoće (Hirošima i Nagasaki) povećala je broj spontanih pobačaja i broj dece rođene sa mikrocefalijom, mentalnom retardacijom i malfor- macijama na skeletu. Prema proceni ova dejstva su posledica izloženosti od oko 25 rada. Doza zračenja primljena tokom rutinskih mnogih malformaciia. UZ je metoda izbora za prenatalnu dijagno- zu brojnih skeletnih displaziia. PNC, anomalije–‘bübréga i USM.
Amniocenteza
Ova procedura se obavlja između 15. i.18. nedelie gestacije. Pod kontrolom.ultraz-vuka4gla setransabdominalno-uvoctLu-amnionski prostor i iz njega se aspirira oko 20 ml amnionske tečnosti za dijagnostičko ispitivanje. Obično se na amnionskim ćelijama obavijaju citogenetska ispitivanja. Mogu da se rade i biohemijske analize i ispitivanje DNK. Rizik nastanka komplikacija pri amniocentezi ie manji od 1%.
Biopsija horinskih čupica
Obavlja se uz kontrolu ultrazvukom. Mali uzorak horionskih čupica se uzima iglom za biopsiju. Pobijeni materijal može direktno đa se posmatra ili se vrši kultura ćelija. Može da se koristi za ana- lizu hromo^oma, biohemijske analize i analizu DNK. Prednost ana- Iize horionskih čupica je to što može da se obavi ranije nego amnio- čenteza, obično između 10. i 12. nedelje gestacije, a ako se ne vrši kultura ćelija rezultat se dobija za nekoliko dana. Nedostatak ovog postupka je što postoji veći rizik gubitka ploda nego kod amniocen- teze.
Kordocenteza
Kordocenteza se koristi za dobijanje uzorka fetalne krvi radi vršenja citogenetske analize. Izvodi se između 18. i 20._nedelje gestacije.
Genetska ispitivanja sprovode.se u novorođenčadi Jjmalejdece, ali i kod adolescenataj odraslih osoba.
Neki neiTrodegeherativni poremećaji, kao Huntingtonova bolest, atffifina spina.Ina mišićna atrofija i Čharcot-Marie-Tooth periferne néuropatije, javljaju se kasnije u~životu. Neki oblici naslednog slepi- la (retinalna degenerativna bolest) i gluvoće (Üsherov sindrom, neurotibromatoza tipa 2) ne ispoljavafu sedcnioba adolescencije Hi ranog zrelog doba. Genetskalspftivañja su takođe neophodna ako ü porodici postoji pozitivna anamneza sindroma hereditarnog kance- ra (múltipla endokrina neoplazija tipa 2, rak dojke i jajnika i heredi- Tarniliepolipozni kancer debelog creva). Pojedine osobe žele da obave ispitivanja kako bi se utvrdilo^da li nose mutaciju koja je uzrok ovim sindromima i da li postoji rizik da će se i kod njih razviti neki tip kancera. Ako je poznato da je u porodici ili kod pojedinca bilo genetskih poremećaja ili hromosomskih nepravilnosti, testiranje je neophodno obaviti u sklopu planiranja porodice.
Procena rizika
Kako bi se vizuelno predstavio tip nasleđivanja crta se rodoslovno stablo. Odgovori na pitanja o porodici pomažu da se utvrdi da li postoji AD-, AR-, X-vezano oboljenje ili sporadični poremećaj. Ako se kod deteta ispolji novo AD oboljenje, treba obaviti dataljna ispitivanja roditelja. Rizik od ponovnog javljanja AD oboljenja je drugačiji ako je ono prisutno kod jednog roditelja, čak i sa smanjenom penetracijom, nego ako oboljenje kod roditelja ne postoji. Ako kod roditelja nema simptoma bolesti, znači da se kod deteta pojavila nova mutacija. Rizik od ponovnog javljanja bio bi mali ali se stvar komplikuje potrebom razmatranja gonadnog mozaicizma. Ako kod jednog roditelja postoji poremećaj (makar i blag), rizik od ponovnog javljanja iznosi 50%. Kad je prisutan X-vezan poremećaj, kao što je sindrom “fragilno X”, fokus treba da bude na porodičnoj istoriji majke, kako bi se utvrdilo da li je rizik dovoljno značajan da opravda testiranja.
Pitanja u vezi starosti oba roditelja su važna kako bi se odredio rizik povezan sa odmaklim godinama majke i mogućim nerazdva- janjem hromosoma, kao i rizik povezan sa odmaklim dobom oca i novim mutacijama koje mogu da dovedu i do AD poremećaja i do poremećaja povezanih sa hromosomom X. Ako je bilo više od dva spontana abortusa, postoji povećani rizik da kod jednog od roditelja postoji balansirana translokacija i da su hromosomske abnormalnosti kod fetusu uzrok spontanih abortusa.s
U okviru sagledavanja etiologije postojećih anomalija ili oboljenja, a u cilju procene rizika i davanja pravilne genetske informacije, potrebno je imati sve bitne podatke vezane za trudnoću i porođaj.
Hronična stanja majke, kao što su epilepsija i dijabetes melitus, uzrok su poznatih komplikacija kod fetusa. Lekovi uzimani tokom trudnoće mogu biti teratogeni za fetus. Izlaganje trudnice toksičnim hemikalijama ili uzimanje alkohola, pušenje, uzimanje lekova ili njihova zloupotreba, mogu ostaviti ozbiljne posledice na fetus. Utvrđeno je da infekcije majke tokom trudnoće, između ostalih i varičelom, Toksoplazmom, citomegalovirusom i parvovirusom B19, prouzrokuju malformacije fetusa.
Krajnja genetska informacija biće data na osnovu svih relevantnih anamneznih podataka, detaljnog fizikalnog pregleda, kao i učinjenih ispitivanja.
