Bakterijski meningitis kod dece, deteta
Bakterijski meningitis (BM) je teško infektivno oboljenje, sa stvaranjem gnojnog eksudata u subarahnoidnom prostoru. Klinički se ispoljava pojavom meningealnih simptoma i znakova.
Epidemiologija i etiologija. Učestalost BM je 30-70/100.000 stanovnika, 80% se javlja do 15 godine . Etiologija BM zavisi od uzrasta (Tabela 24).
Patofiziologija. Bakterijska infekcija moždanica najčešće nastaje posle bakterijemije. Bakterije prodiru do moždanica kroz horioidni pleksus.
Klinička slika. Početak bolesti je obično nespecifičan, sa simptomima infekcije gornjih respiratornih puteva. Znaci i simptomi su temperatura, glavobolja, muka, povraćanje, ukočen vrat, poremećaj svesti, konvulzije, fotofobija i rede zastojna papila. Kod odojča- di je meningealni sindrom često odsutan, fontanela je napeta. Kod fulminantog BM razvoj simptoma je nekoliko sati.
Haemophilus influenzae. Početak je subakutan, ali može biti i fulminantan. Česta je iritabilnost a šok, DIK i teži poremećaj svesti se javljaju kod 10% dece. Nepovoljni prognostički faktori su fokal- ni znaci i konvulzije. Česti su oštećenje sluha (5-20%) i subduralna efuzija.
Streptococcus pneumoniae. Klinička slika je teža u odnosu na druge meningitise. Fokalni neurološki znaci i konvulzije se često javljaju (35%), poremećaj svesti je prisutan kod 50% dece.
Meningokokna infekcija. Bakterijemija: protiče kao respiratorna infekcija, ishod je povoljan.
Meningitis se najčešće javlja od 3. godine do adolescencije. Pojava ospe ukazuje na progresiju bolesti. Neurološke sekvele se javljaju kod 10-20% dece, smrtnost je 5-10%, u nerazvijenim zemljama 20-40%. Meningokokna sepsa se odlikuje naglim početkom, visokom tempreraturom, petehijalnom ospom; ukoliko se ne leči ospa progredira, dolazi do pogoršanja stanja svesti do kome, sa letalnim ishodom. Fulminantnu sepsu sa Waterhouse – Friderichsen sindromom ima 10-20% obolelih. U toku nekoliko sati nastaju petehijalna krvarenja, septični šok i DIK. Meningealni znaci su diskretni, citološki nalaz u likvoru je normalan ili sa pleo- citozom do 100 elemenata/mm3. Stopa smrtnosti dostiže 40%.
Dijagnoza. Anamneza, neuropedijatrijski pregled, lumbalna punkcija, laboratorijske analize, hemokultura, bris guše i nosa. Neurorađiološka ispitivanja i EEG – po potrebi.
Lumbalna punkcija. Treba je uvek uraditi kada se sumnja na BM. Kontraindikađje za lumbalnu punkciju: koma, zastojna papila, fo- kalni neurološki znaci i konvulzije
Antibiotska terapija je osnov tečenja BM i mora se započeti odmah po inicijalnom dijagnostičkom postupku
Prognoza. Rana dijagnoza i terapija su imperativ za smanjenje morbiditeta i mortaliteta. Stopa preživljavanja je povećana prime- nom adekvatne antibiotske i suportivne terapije. Nepovoljni faktori za pojavu komplikacija i sekvela su: mlađi uzrast, vrsta bakterije, poremećaj svesti, hipoglikorahija, fokalni neurološki znaci i konvulzije.
Profilaksa. Vakcinacija se sprovodi u razvijenim zemljama, gde je izvršena eradikacija Hemophilus tip b meningitisa. Hemoprofilaksa se sprovodi kod meningokokne bolesti (članovi porodice i najbliži kontakti). Primenjuju se rifampicin, ceftriakson ili ciproflo- ksacin
