Ataksija

Ataksija je nemogućnost izvođenja finih, preciznih i koordinisanih pokreta.

Klasifikacija. Cerebelarna (poremećaj stajanja i hoda, asinergija, dismetrija, adijadohokineza, dizartrija, nistagmus). Senzorna (atak- sični hod na širokoj osnovi, arefleksija, pozitivan Rombergov znak, odsutni nistagmus i klaćenje). Vestibularna (ataksični hod – nemoguć, nistagmus, vrtoglavica). Frontalna – talamična (hod je paretičan, prisutni su piramidni znaci, promena ponašanja). Tabela 12.

Akutna cerebelarna ataksija

Javlja se u uzrastu od 1. do 4. godine. Bolest se razvija unutar nekoliko sati do nekoliko dana. Tegobama obično prethodi infekcij

ja gornjih respiratornih puteva. Simptomi nastaju naglo. Posle buđenja se uočava nestabilnost u hodu. Pogoršanje simptoma, sa razvojem teške ataksije trupa i ekstremiteta, nastaje za nekoliko dana. Govor je nejasan i skandiran, pokreti trupa i ruku su grčevi­ti, tremorozni. Kod 50% pacijenata je prisutan nistagmus. Deca su afebrilna. MR/CT glave je normalan. Nalaz u likvoru je normalan ili sa lakom pleocitozom. Dijagnoza se postavlja isključenjem drugih uzroka cerebelarne disfunkcije (tumori, infekcije CNS, intoksikaci­je). Oporavak traje nekoliko dana ili više nedelja. Održavanje simp­toma duže od 6 meseci značajno povećava rizik za trajne neu­rološke sekvele. Preko 90% dece se potpuno oporavi za 6 meseci. Mali broj ima trajne sekvele (ataksija, motorna nespretnost, pore­mećaj ponašanja, poremećaj govora). Kod većine pacijenata je neophodno da se urade MR glave i pregled likvora. Kortikosteroidi dovode do poboljšanja simptoma, ali ne utiču na ishod oboljenja.