Laringotraheobronhitis kod deteta, dece, lečenje

Laringotraheobronhitis ili krup je često oboljenje u dečijem uzrastu. Infekcija je najčešće uzrokovana respiratornim virusima (parainfluenca, respiratorni sincicijalni virus 75% slučajeva). Adenovirusi, virusi influence A i B, ili retko bakterijski uzročnici mogu dovesti do ispoljavanja slične kliničke slike.

Inflamacija ispod nivoa glasnih žica i traheje dovodi do laringiti- sa, laringotraheitisa ili laringotraheobronhitisa. Inflamacija aritenoi- da i ariepigbtičnih nabora se naziva supragbtitis, a epigfotisa epigfo- títis. Infekcija sa simptomima krupa je najčešća kod dece uzrasta od 6 meseci do 3 godine, zato što i mab smanjenje dijametra disajnih puteva usled edema sluznice eksponencijalno povećava otpor proto­ku vazduha uz kolaps subgbtisnog prostora tokom inspirijuma.

Krup je heterogena grupa infektivnih poremećaja čija su je odli­ka grubi, nadražajni, bitonalni kašalj nalik „lavežu”, uz prisustvo promukbsti, inspiratornog stridora i u najtežim slučajevima, respira­tornog distresa. Stridor nastaje usled turbulentnog protoka vazduha i znak je opstrukcije gornjih disajnih puteva do bifurkacije traheje. U većini slučajeva deca dobro podnose ove simptome, ali retko može nastupiti pogoršanje sa znacima respiratornog distresa (lepršanje nozdrva, refrakcije interkostalnih prostora, hipoksija).

Kod dece sa virusnim laringotraheobronhitisom bolest nastaje posle prodroma sa rinorejom ili faringitisom (2-3 dana) koje prate razvoj bitonalnog kašlja, stridor i promukbst. Temperatura može biti povišena. Simptomi su više izraženi tokom noći, a rezolucija bolesti nastupa posle nekoliko dana. Recidivi su relativno česti tokom ranog detinjstva.

Epigbtitis ima akutni, ponekad fulminantni tok, sa razvojem simptoma unutar 24 časa usled inflamacije i otoka epiglotisa i okol­nih struktura. Najčešći uzročnik epigfotitisa je H.influenzae tip B, a rutinska imunizacija je značajno smanjila učestabst ovog potenci­jalno letalnog oboljenja. Obolela deca su visoko febrilna, intoksicira- nog izgleda, sa izrazitom dispnejom, afonična, ali nisu promukla i ne kašlju. Zbog nemogućnosti gutanja pljuvačka im se sliva niz usta i zauzimaju poseban prinudni pobžaj sa hiperekstenzijom vrata i izbačenom donjom vilicom. Stridor je blag ili odsutan, a pojačanje stridora može ukazati na pogoršanje opstrukcije protoku vazduha.

Subgbtisni laringitis (spazmodični krup) uzrokovan virusima najčešći je do 3 godine života. Razlikuje se od laringotraheobronhiti­sa odsustvom prodroma. Nastaje nagb tokom noći, bez temperature ili rinoreje. Deca su iritabilna i imaju karakterističan laringealni kašalj. Obično se isti, ali blaže izraženi simptomi ponavljaju tokom naredne dve noći.

U slučajevima spazmodičnog krupa i virusnog laringotraheo­bronhitisa rutinske analize nisu od koristi. Epigbtitis predstavljá urgentno stanje u pedijatriji. Pregled usne duplje ili laringoskopija nisu dozvoljeni pre prijema bolesnika u odeljenje intenzivne nege zato što pokušaj pregleda može dovesti do laringospazma i potpune opstrukcije disajnog puta. Bočni snimak vrata sa vratom u hipereks- tenziji može biti dijagnostički, gde se može uočiti zadebljan i uvećan epigbtis. Diijagnoza epigbtitisa se potvrđuje direktnim pregledom, ali samo u prisustvu ekipe anasteziobga ili hirurga spremnih da učine endotrahealnu intubađju ili traheotomiju. Kod bolesnika sa epigtatitisom je prisutna leukocitoza sa neutrofilijom, a hemokultu- re mogu biti pozitivne.

Kod laringotraheobronhitisa ili krupa se primenuje inhalacija razblaženog adrenalina u trajanju od nekoliko minuta. Kliničko poboljšanje nastupa posle 10 do 30 minuta, ali dejstvo terapije pro­lazi posle 2 časa. U teškim slučajevima, inhalacije se mogu ponavljati svakih 20 do 30 minuta (ne duže od 2 časa). Primena oralnog ili parenteralnog oblika deksametazona može takođe ublažiti simpto­me. Smirenje dece sa krupom je značajno, ali se primena sedativa rutinski ne primenjuje. Primena inhalacije vodene pare može biti od koristi u cilju smanjenja suvoće laringealnog sekreta.

Hitna hospitalizacija u odeljenje intenzivne nege je apsolutno indikovana kod dece sa epigtatitisom. Efektivna endotrahealna intu- bacija, sedacija i primena antibiotika širokog spektra (cefabsporini III generacije) su bitni za povoljan ishod ovog potencijalno letalnog oboljenja.