SlRS je odgovor domaćina na prodor mikroorganizama i njiho­vih produkata u krvotok (najčešće endotoksin gram-negativnih bakterija). Aktivacija makrofaga dovodi do produkcije proinflamatornih citokina (inteleukin-1, interleukin-6, faktor nekroze tumo­ra). Incijalna aktivacija inflamacije odgovora korisna je za odbranu, ali sistemsko delovanje visokih koncentracija TNF i drugih citokina može dovesti do ozbiljnog oštećenja endotelnih ćelija sa gubitkom plazme iz cirkulacije, dok aktivacijom koagulacione kaskade nastu­pa diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK).

Rani simptomi sepse su povišena telesna temperatura i tahikar- dija, koje obično prate tahipneja i smanjenje diureze. Kod meningo- kokne bolesti može biti ispoljena petehijalna ospa, koja je ponekad vrlo oskudna ili, retko atipična. Promene su oštro ograničene u _ odnosu na zdravu kožu i ne gube se na vitropresiju . Pore­mećaj stanja svesti je znak smanjene perfuzije CNS. Hipotenzija je kasni znak i u početku sistemske infekcije kompenzatorni mehanizmi (vazokonstrikcija) dovode do očuvanja srednjeg arterijskog priti­ska uz smanjenu perfuziju perifernih organa i ekstremiteta.

Smanjena perfuzija se može prepoznati po hladnim ekstremitetima,usporenom kapilarnom punjenju (> 2 sek.) i oliguriji.

Dijagnostika obuhvata bakteriološku obradu i uzimanje hemo- kultura. Ako se sumnja na meningokoknu infekciju neophodno je uzimanje kulture brisa ždrela, ili se retko N.menigitidis može izolovati iz skarifikata kožnih promena. Održavanje normoglikemije, elektrolitnog statusa i određivanje acidobaznog statusa su izuzetno važni elementi nege ovih bolesnika.

Neposredno zbrinjavanje bolesnika sa sumnjom na sepsu obuh­vata obezbeđenje oksigenacije (kiseonik). Ako postoje znaci poremecene periferne cirkulacije daju se kristaloidni ili koloidni rastvori.   

Po neposrednom zbrinjavanju, bolesnici se transportuju u pedijatrijsku intenzivnu negu radi sprovođenja daljih mera lečenja i praće­nja životnih funkcija. Monitoring podrazumava praćenje arterijskog pritiska, oksigenacije i satne diureze. Ako znaci hipoperfuzije vital­nih organa perzistiraju, potreban je dodatni intravenski unos tečnosti (obično više od 40ml/kg u prvom satu od prijema bolesnika) i invazivni monitoring bolesnika (centralna venska i arterijska linija). U ovom slučaju, zbog opasnosti od razvoja edema pluća sprovodi se elektivna endotrahealna intubacija i mehanička ventilacija sa korišćenjem pozitiv­nog pritiska na kraju ekspirijuma. Elektivna ~ mehanička ventilacija obezbeđuje bolju respiratornu funkciju, naročito ako je disanje iregularno, i smanjuje mišićni rad Kod bolesnika kod kojih se per- fuzija ne poboljša na inicijalnu nadoknadu volumena tečnosti, merenje centralnog venskog pritiska (CVP) i njegovo održavanje od 12 dol5 cm H₂0 pomoću bolusa kristatoida i kobida mogu biti od koristi. Pojedini bolesnici sa meningokokcemijom ponekad zahte- vaju značajnu nadoknadu volumena, čak i do 200 ml/kg unutar 24 časa zbog izraženo povećane propustljivosti kapilarne mreže i gubitka tečnosti u ekstravaskularni prostor [„kapilarno curenje”; engL capillary leak). Takođe, kod bolesnika bez odgovora na inici­jalnu nadoknadu volumena neophodna je primena inotropnih leko-va (dopamin, dobutamin). Ako hipotenzija perzisitira sa znacima smanjene perfuzije, primenjuju se adrenalin ili noradrenalin. Ako znaci smanjene perfuzije perzistiraju i po uspostavljanju normal­nog krvnog pritiska i CVP, neophodno je ehokardiografskp ispitiva­nje funkcije miokarda (merenje end-dijastolnog volumena) zbog mogućnosti da se radi o srčanoj insuficijenciji ili o perifernoj vazokonstrikciji.