Imuna trombocitopenijska purpura kod deteta, dece, uzrok, dijagnoza, lečenje i posledice
Incidencija ITP iznosi 4-5 obolelih na 100.000 dece uzrasta do 15 godina uz izraženu prevalenciju do sedme godine života. Ima podjednaku učestalost kod dečaka i devojčica sa sezonskom tendencijom pojave tokom zimskog perioda i to češće posle virusnih infekcija. ITP takođe mogu provocirati imunizacija (posebno MMR), alergijske reakcije ili ujed insekta. U svim navedenim slučajevima ITP je prouzrokovana antitelima koja se vezuju za trombocite i dovode do njihove razgradnje u monocitno-makrofagnom sistemu prvenstveno u slezini.
Kod 80-90% obolelih dolazi do potpunog oporavka broja trombocita tokom 6-12 meseci, dok kod preostale dece ITP ima hronični tok.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog nalaza i laboratorijskih ispitivanja. ITP obično nastaje u periodu od jedne do četiri nedelje posle virusne infekcije kada dolazi do pojave modrica, purpure, petehija, krvarenja iz desni i epistakse, pri čemu je dete dobrog opšteg stanja. Kod dece sa ITP-om neophodno je uraditi krvnu sliku i razmaz periferne krvi. Na ITP ukazuju snižen broj trombocita koji imaju normalne ili veće dimenzije, dok je broj eritrocita i leukocita normalan, a njihova morfologija očuvana. Ukoliko su anamneza, fizikalni nalaz, krvna slika i razmaz periferne krvi tipični za ITP, druga ispitivanja najčešće nisu potrebna. Ukoliko se u nejasnim slučajevima postavi indikacija za aspiraciju kostne srži, neophodno je da se uzorak uzme pre započinjanja terapije kortikosteroidima.
U diferencijalnoj dijagnozi treba razmotriti bolesti i stanja praćena smanjenjem broja trombocita, kao što su: HIV infekcija, autoimune bolesti (sistemski lupus), limfoproliferativne bolesti, mijelodisplazija, solidni tumori (neuroblastom), imunodeficijencije i urođene trombocitopenije. Za razliku od ITP, u tim oboljenjima postoje povišena temperatura, letargija, gubitak u telesnoj masi, bolovi u kostima i zglobovima, bledilo, hepatosplenomegalija i limfadenopatija.
Odluka o lečenju ITP-a donosi se na osnovu težine kliničke slike i stepena sniženja broja trombocita. Kod bolesnika koji imaju blag hemoragijski sindrom (nekoliko petehija i hematoma, bez mukoznih krvavljenja) sa brojem trombocita preko 20 x IO9/! terapija nije neophodna, ali treba ograničiti motorne aktivnosti, zabraniti upotrebu lekova, kao što je acetilsalicilna kiselina, i izbe- gavati neke procedure (vađenje zuba, intramuskularne injekcije]. Ako je broj trombocita niži od 20 x 109/1 uz istovremeno izražena mukozna krvarenja, kao i u slučaju teških oblika ITP sa brojem trombocita ispod 10 x 109/1 bez obzira na opseg krvarenja, preporučuje se da se sprovede adekvatno lečenje. Kod akutnog oblika ITP lečenje podrazumeva primenu kortikosteroida, preparata imunoglobulina za intravensku primenu i anti RhD imunoglobulina.
U lečenju hroničnog oblika ITP primenjuju se i vinkristin, dana- zol, a u novije vreme i monoklonsko antitelo CD20. Izostanak efekta zahteva razmatranje splenektomije.
