Oboljenja vežnjače (konjultive)

Cilijarna hiperemija se nalazi uz limbus, na vežnjači bulbusa. Ona potiče od kongestije krvnih sudova koji ishranjuju cilijarno telo, dužicu i rožnjaču. To su zadnje duge cilijarne arterije koje u korenu dužice gra­de veliki arterijski prsten.

Od ovog prste­na se odvajaju grane za cilijarno telo, pred­nju horoideu  i dužicu, gradeći u njoj mali arterijski prsten i anostomozne grane koje povezuju cilijarne sa konjunktivalnim arte­rijama.

Cilijarna hiperemija (prokrvljenosti) lokalizovana je uz limbus (deo ivice rožnjače), lividne je boje, krvni sudovi ne mogu da se prate jer se posmatraju kroz slojeve sklere. Cilijarna hiperemija se javlja kod iridociklitisa i keratitisa-zapaljenje rožnjače (aktivna hiperemija) i kod akutnog povećanja očnog pritiska glaukoma acutum – (zastojna pa­sivna cilijarna hiperemija). Budući da se pacijenti najčešće javljaju lekaru zbog hi-peremije oka, neophodno je razlikovati ci-lijarnu od konjunktivalne hiperemije.

Bolesti vežnjače zapaljenske prirode su česta oboljenja i mogu biti razlog hitnog javljanju lekaru. Najčešće se pacijenti jav­ljaju urgentnoj oftalmološkoj službi zbog konjunktivitisa i povrede oka. Međutim, konjunktivitisi nisu urgentne bolesti i stanja.

Zapaljenje vežnjače (conjunctivitis) mo­že biti akutno i hronično. Akutno zapalje­nje vežnjače se karakteriše crvenilom ve­žnjače, bolom u vidu bockanja, grebanja i osećaja stranog tela i otokom zadebljale i infiltrovane vežnjače. Otok i crvenilo mo­gu biti veoma izraženi tako da se kapci ne mogu otvoriti, vežnjača je krvavai bedemasto uokviruje rožnjaču. Pacijenti se žale na povećano suzenje, smeta im svetlost i kapci su im stegnuti, imaju grč ka­paka. Zapaljenska reakcija vežnjače može biti u vidu umnožavanje limfoidnog tkiva u vežnjači (folikularna hipertrofija) i proliferacija papila (papilama hiperplazija). Lekar treba da prepozna folikularnu hiper­trofiju od papilarne hiperplazije, jer je sva­ka od ovih karakteristična za određene etiološke oblike konjunktivitisa.

Prema uzroku konjunktivitisi mogu biti bakterij­skog, virusnog, mikotičnog (gljivičnog) porekla, kao i uzrokovani raznim agensima. Među akutnim konjunktivitisima, zbog kojih se pacijenti javljaju urgentnoj oftalmološkoj službi, naj­češći su: gonoblenorrhoea neonatorum et adutorum, conjunctivitis acuta catarhalis, conjunctivitis pseudomembranacea, co­njunctivitis inclusoria neonatorum et adu­torum i adenovirusni epidemijski konnjuktivitis. Konjunktivitis alergičnog porekla su hroničnog recidivirajućeg toka.

Gonoblenorrhoea neonatorum et adultorum je akutni konjuktivitis koji se javlja prvog do trećeg dana po rođenju. Bolest počinje naglo, crvenilom, otokom vežnja­če i pojavom obilnog ružičastog sekreta u otvoru kapaka.

Bolest veoma brzo napre­duje. Vežnjača je jako natečena, somatastog izgleda, kapci su sklopljeni, natečeni, tvrdi, ne mogu se otvoriti. Prilikom naglog pasivnog otvaranja kapka može da dođe do istisnuća gnoja i akcidentalne infekcije.

Infekcija se može sa vežnjače preneti na rožnjaču kada se na rožnjači javljaju ulceracije i infiltrati; kasnije može doći do spontane perforacije rožnjače i zapaljenja sadržaja očne jabučice u celini. Ovo obo­ljenje ima sličan tok ali nagliji početak kod odraslih. Odrasli se mogu inficirati, pored ostalog, i prilikom pregleda obolelog.

Di­jagnoza bolesti se postavlja na osnovu kli­ničke slike i pregledom razmaza konjuktivalnog sadržaja u kome se nalaze ekstra i intracelularni gonokok, koji se boje po Gramu pozitivno. Lečenje podrazumeva prevenciju obolelih žena da se ne bi bolest prenela novorođenoj deci, obično se kori­sti 2% srebro nitrat koji se ukapava u oči novorođenog deteta. Ako se bolest manifestuje, koriste se antibiotici u vidu kapi i sistemski.

Conjunctivitis acuta catarhalis izazvan pneumokokom ili stafilokokom, je bolest koja počinje naglo osećajem grebanja i ža­renja u očima. Postoje epifora (suzenje), fotofobija (osetljivost na svetlost) i bleforospazam (škiljenje), konjuktivalna hiperemija (prokrvljenost vežnjače).

Vežnjača je hiperemična, natečena i zadebljala. Na vežnjači se javljaju ponekad pseudomembrane koje posle skidanja osta­vljaju ispod sebe tačkasta krvarenja. Regionalne limfne žlezde su bolne i oteče­ne. Bolest traje 7 do 10 dana, ne prelazi u hronično stanje.

Conjunctivitis pseudomembranacea je akutno zapaljenje vežnjače kod dece. Obo­ljenje se javlja u lakšem i težem obliku. Oboljenje počinje naglo. Kod težih oblika kapci su otečeni i crveni. Conjuctiva tarzusa i prelaznih bora prekrivena je pseudomembranama koje se skidaju pincetom ili vlažnom vatom. Međutim, ispod skinutih membrana ostaju tačkasta krvarenja. Od­mah posle toga stvaraju se nove membra­ne. Promena na rožnjači nema, regionalne limfne žlezde su uvećane. Kod težih obli­ka pseudomembranoznog konjunktivitisa posle skidanja pseudomembrane ostaju ožiljci na vežnjači. Pseudomembranozni konjunktivitis izazivaju bakterije: beta hemolitički streptokok, Löfflerov bacil i adeno virusi. Bakterijski pseudomembranozni konjunktivitisi leče se antibioticima u vidu kapi i masti.

Conjunctivitis inclusoria neonatorum et adultorum su akutni konjunktivitisi uzroko­vani inkluzijama. Kod dece se inkluzioni konjunktivitis javlja 5 do 12 dana po rođe­nju. Klinička slika je slična gonoblenorei neonatorum. Kod inkluzionog konjunktivi­tisa novorođene dece nema folikularne hi­pertrofije zbog siromaštva u limfnom tkivu.

Dijagnoza se postavlja bojenjem konjuktivalnog razmaza po Gimzi i nalazom incluzionih telašca. Bolest traje nekoliko nedelja i prolazi bez posledica.

Conjunctivitis inclusoria adultorum (bazenski konjunktivitis) je akutni folikularni konjunktivitis odraslih. Bolest počinje na­glo u vidu osećaja stranog tela u očima i fotofobijom. Vežnjača je hiperemična, edematozna sa folikularnom a ponekad i papilarnom hipertrofijom i sa dosta sluzavo-gnojnog sekreta u otvoru kapaka.

Obo­ljenje prolazi bez posledica. Uzročnici bolesti su inkluzije koje se nalaze u urogenitalnom traktu odraslih. Infekcija se najčešće dešava u bazenima.

Profilaksa se sa­stoji u prečišćavanju bazenske vode i lečenju urogenitalne zaraze. Conjunctivitis influsoria se leci tetraciklinima.

Adenovirusni konjunktivitisi su najčešći konjunktivitisi. Oni se javljaju epidemijski, obično u proleće i jesen, to su akutni foli­kularni konjunktivitisi. Oni su izazvani RNA virusima i mogu se podeliti na osno­vu uzročnika i kliničke slike bolesti na: epidemijski keratokonjunktivitis i faringo-konjunktivalnu groznicu.

Keratokonjunktivitis epidemica je adenovirusni konjunktivitis koji pored vežnja­če zahvata i rožnjaču. Počinje naglo jakim suženjem i grebanjem, najpre u jednom a zatim u drugom oku. Vežnjače su crvene, natečene, uvećanih folikula u prelaznim borama i donjem tarzusu. Na vežnjači se mogu javiti pseudomembrane koje ako se ne skidaju ostavljaju srasline na vežnjači u predelu fornixa. Regionalne limfne žlezde su otečene. Nekoliko dana posle zapalje­nja vežnjače javlja se zapaljenje rožnjače u vidu tačkastih infiltrata koji mogu trajati i u nekim slučajevima mesecima pa i godinama. U težim slučajevima dolazi do trajnog oštećenja vida. Lečenje ovog konjunktivitisa je simptomatsko i sa­stoji se u ispiranju vežnjače 3% bornom kiselinom a u kasnijem toku bolesti i kortikosteroidima slabijeg dejstva.