Oboljenja vežnjače (konjultive)
Cilijarna hiperemija se nalazi uz limbus, na vežnjači bulbusa. Ona potiče od kongestije krvnih sudova koji ishranjuju cilijarno telo, dužicu i rožnjaču. To su zadnje duge cilijarne arterije koje u korenu dužice grade veliki arterijski prsten.
Od ovog prstena se odvajaju grane za cilijarno telo, prednju horoideu i dužicu, gradeći u njoj mali arterijski prsten i anostomozne grane koje povezuju cilijarne sa konjunktivalnim arterijama.
Cilijarna hiperemija (prokrvljenosti) lokalizovana je uz limbus (deo ivice rožnjače), lividne je boje, krvni sudovi ne mogu da se prate jer se posmatraju kroz slojeve sklere. Cilijarna hiperemija se javlja kod iridociklitisa i keratitisa-zapaljenje rožnjače (aktivna hiperemija) i kod akutnog povećanja očnog pritiska glaukoma acutum – (zastojna pasivna cilijarna hiperemija). Budući da se pacijenti najčešće javljaju lekaru zbog hi-peremije oka, neophodno je razlikovati ci-lijarnu od konjunktivalne hiperemije.
Bolesti vežnjače zapaljenske prirode su česta oboljenja i mogu biti razlog hitnog javljanju lekaru. Najčešće se pacijenti javljaju urgentnoj oftalmološkoj službi zbog konjunktivitisa i povrede oka. Međutim, konjunktivitisi nisu urgentne bolesti i stanja.
Zapaljenje vežnjače (conjunctivitis) može biti akutno i hronično. Akutno zapaljenje vežnjače se karakteriše crvenilom vežnjače, bolom u vidu bockanja, grebanja i osećaja stranog tela i otokom zadebljale i infiltrovane vežnjače. Otok i crvenilo mogu biti veoma izraženi tako da se kapci ne mogu otvoriti, vežnjača je krvavai bedemasto uokviruje rožnjaču. Pacijenti se žale na povećano suzenje, smeta im svetlost i kapci su im stegnuti, imaju grč kapaka. Zapaljenska reakcija vežnjače može biti u vidu umnožavanje limfoidnog tkiva u vežnjači (folikularna hipertrofija) i proliferacija papila (papilama hiperplazija). Lekar treba da prepozna folikularnu hipertrofiju od papilarne hiperplazije, jer je svaka od ovih karakteristična za određene etiološke oblike konjunktivitisa.
Prema uzroku konjunktivitisi mogu biti bakterijskog, virusnog, mikotičnog (gljivičnog) porekla, kao i uzrokovani raznim agensima. Među akutnim konjunktivitisima, zbog kojih se pacijenti javljaju urgentnoj oftalmološkoj službi, najčešći su: gonoblenorrhoea neonatorum et adutorum, conjunctivitis acuta catarhalis, conjunctivitis pseudomembranacea, conjunctivitis inclusoria neonatorum et adutorum i adenovirusni epidemijski konnjuktivitis. Konjunktivitis alergičnog porekla su hroničnog recidivirajućeg toka.
Gonoblenorrhoea neonatorum et adultorum je akutni konjuktivitis koji se javlja prvog do trećeg dana po rođenju. Bolest počinje naglo, crvenilom, otokom vežnjače i pojavom obilnog ružičastog sekreta u otvoru kapaka.
Bolest veoma brzo napreduje. Vežnjača je jako natečena, somatastog izgleda, kapci su sklopljeni, natečeni, tvrdi, ne mogu se otvoriti. Prilikom naglog pasivnog otvaranja kapka može da dođe do istisnuća gnoja i akcidentalne infekcije.
Infekcija se može sa vežnjače preneti na rožnjaču kada se na rožnjači javljaju ulceracije i infiltrati; kasnije može doći do spontane perforacije rožnjače i zapaljenja sadržaja očne jabučice u celini. Ovo oboljenje ima sličan tok ali nagliji početak kod odraslih. Odrasli se mogu inficirati, pored ostalog, i prilikom pregleda obolelog.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike i pregledom razmaza konjuktivalnog sadržaja u kome se nalaze ekstra i intracelularni gonokok, koji se boje po Gramu pozitivno. Lečenje podrazumeva prevenciju obolelih žena da se ne bi bolest prenela novorođenoj deci, obično se koristi 2% srebro nitrat koji se ukapava u oči novorođenog deteta. Ako se bolest manifestuje, koriste se antibiotici u vidu kapi i sistemski.
Conjunctivitis acuta catarhalis izazvan pneumokokom ili stafilokokom, je bolest koja počinje naglo osećajem grebanja i žarenja u očima. Postoje epifora (suzenje), fotofobija (osetljivost na svetlost) i bleforospazam (škiljenje), konjuktivalna hiperemija (prokrvljenost vežnjače).
Vežnjača je hiperemična, natečena i zadebljala. Na vežnjači se javljaju ponekad pseudomembrane koje posle skidanja ostavljaju ispod sebe tačkasta krvarenja. Regionalne limfne žlezde su bolne i otečene. Bolest traje 7 do 10 dana, ne prelazi u hronično stanje.
Conjunctivitis pseudomembranacea je akutno zapaljenje vežnjače kod dece. Oboljenje se javlja u lakšem i težem obliku. Oboljenje počinje naglo. Kod težih oblika kapci su otečeni i crveni. Conjuctiva tarzusa i prelaznih bora prekrivena je pseudomembranama koje se skidaju pincetom ili vlažnom vatom. Međutim, ispod skinutih membrana ostaju tačkasta krvarenja. Odmah posle toga stvaraju se nove membrane. Promena na rožnjači nema, regionalne limfne žlezde su uvećane. Kod težih oblika pseudomembranoznog konjunktivitisa posle skidanja pseudomembrane ostaju ožiljci na vežnjači. Pseudomembranozni konjunktivitis izazivaju bakterije: beta hemolitički streptokok, Löfflerov bacil i adeno virusi. Bakterijski pseudomembranozni konjunktivitisi leče se antibioticima u vidu kapi i masti.
Conjunctivitis inclusoria neonatorum et adultorum su akutni konjunktivitisi uzrokovani inkluzijama. Kod dece se inkluzioni konjunktivitis javlja 5 do 12 dana po rođenju. Klinička slika je slična gonoblenorei neonatorum. Kod inkluzionog konjunktivitisa novorođene dece nema folikularne hipertrofije zbog siromaštva u limfnom tkivu.
Dijagnoza se postavlja bojenjem konjuktivalnog razmaza po Gimzi i nalazom incluzionih telašca. Bolest traje nekoliko nedelja i prolazi bez posledica.
Conjunctivitis inclusoria adultorum (bazenski konjunktivitis) je akutni folikularni konjunktivitis odraslih. Bolest počinje naglo u vidu osećaja stranog tela u očima i fotofobijom. Vežnjača je hiperemična, edematozna sa folikularnom a ponekad i papilarnom hipertrofijom i sa dosta sluzavo-gnojnog sekreta u otvoru kapaka.
Oboljenje prolazi bez posledica. Uzročnici bolesti su inkluzije koje se nalaze u urogenitalnom traktu odraslih. Infekcija se najčešće dešava u bazenima.
Profilaksa se sastoji u prečišćavanju bazenske vode i lečenju urogenitalne zaraze. Conjunctivitis influsoria se leci tetraciklinima.
Adenovirusni konjunktivitisi su najčešći konjunktivitisi. Oni se javljaju epidemijski, obično u proleće i jesen, to su akutni folikularni konjunktivitisi. Oni su izazvani RNA virusima i mogu se podeliti na osnovu uzročnika i kliničke slike bolesti na: epidemijski keratokonjunktivitis i faringo-konjunktivalnu groznicu.
Keratokonjunktivitis epidemica je adenovirusni konjunktivitis koji pored vežnjače zahvata i rožnjaču. Počinje naglo jakim suženjem i grebanjem, najpre u jednom a zatim u drugom oku. Vežnjače su crvene, natečene, uvećanih folikula u prelaznim borama i donjem tarzusu. Na vežnjači se mogu javiti pseudomembrane koje ako se ne skidaju ostavljaju srasline na vežnjači u predelu fornixa. Regionalne limfne žlezde su otečene. Nekoliko dana posle zapaljenja vežnjače javlja se zapaljenje rožnjače u vidu tačkastih infiltrata koji mogu trajati i u nekim slučajevima mesecima pa i godinama. U težim slučajevima dolazi do trajnog oštećenja vida. Lečenje ovog konjunktivitisa je simptomatsko i sastoji se u ispiranju vežnjače 3% bornom kiselinom a u kasnijem toku bolesti i kortikosteroidima slabijeg dejstva.
Faringokonjunktivalna groznica je folikularni konjunktivitis koji se javlja češće kod dece nego kod odraslih. Posle inkubacije 2 do 7 dana, sa naglim početkom najpre u jednom a zatim u oba oka dolazi do folikularnog konjunktivitisa.
Početak bolesti je praćen povišenom temperaturom, faringitisom (upala ždrela), ponekad atipičnom pneumonijom i opštim lošim stanjem. Odgovarajuće limfne žlezde su uvećane. Kod ovog oblika konjunktivitisa rožnjača je veoma retko zahvaćena. Oboljenje može da se javi i epidemijski u dečjim ustanovama.