Bolesti rožnjače (korneje)
Rožnjača je prednji providni deo fibrozne opne oka. Rožnjača ima optičku funkciju u prelamanju svetlosnih zraka zahvaljujući svojoj zakrivljenosti i providnosti i ulogu u održavanju čvrstine spoljašnjeg omotača oka zajedno sa beonjačom.
Rožnjača je bogato senzitivno oživčena cilijarnim završecima n.ophthalmicusa, tako da su povrede epitela rožnjače praćene veoma jakim bolovima i često su razlog da se pacijent hitno javi dežurnoj oftalmološkoj službi. Defekti epitela rožnjače mogu biti zbog povrede ili kao posledica lošeg kvaliteta suznog filma, ranijih bolesti, degeneracija ili distrofija rožnjače i njenog epitela.
Pucanje i odvajanje epitela rožnjače, recidivirajuća erozija rožnjače obično se javlja ujutru posle buđenja i naglog otvaranja očiju jer se suze ne luče u snu, što može da bude razlog za pucanje suznog filma i epitela rožnjače u slučajevima lošeg suznog filma. Recidivirajuća erozija rožnjače je bolna, naizgled bezazleno oboljenje, ali zahteva aplikaciju antibiotika zbog moguće sekundarne infekcije i obavezno kompresivnog zavoja u trajanju od 24 časa. Ponekad je neophodna aplikacija terapijskog mekog kontaktnog sočiva. Bolesti rožnjače koje zahtevaju hospitalizaciju i lečenje su zapaljenja rožnjače bakterijske prirode, ulkus rožnjače.
Ulcus cornee je gnojno zapaljenje rožnjače. Ulceracija ima infiltrovanje i nekrotično dno i dve ivice, progredijentnu, infiltrovanu i stacionarnu, regresionu. Oboljenje je dobilo naziv serpens – puzavac jer putem progredijentne ivice napreduje, širi se kao da puzi. Toksini uzročnika, najčešće bakterija ali moguće je i gljivica, difunduju kroz rožnjaču i dovode do razvoja purulentnog iridociklitisa koji se karakteriše pojavom gnoja u tečnosti prednje očne komore (hypopyon). U gnoju su toksini bakterija, ponekad bakterije i leukociti, gnoj nije sterilan. Najčešći uzročnici ovog oboljenja rožnjače su pneurnokok i b.pyocyaneusa. Ulcus cornea izazvana pseudomonasom ima lošiji tok i prognozu zbog toga što ovaj bacil luči enzim kolagenazu koja razara kolagen rožnjače. Često se nakon nekoliko sati od infekcije infiltruje, raspadne i istopi cela rožnjača.
Mikotični ulcus rožnjače je uzrokovan gljivicama najčešće candidom albicas, acantamebom i drugim uzročnicima. Rožnjača je infiltrovana gljivicama, ulcus je pokriven čvrstim beličastim naslagama, često se oko infiltrata javljaju satelitska ognjišta.
Bakterijski ulcus rožnjače nastaje veoma često kod pacijenata koji boluju od hroničnog dacryocystitisa zbog prepreke u oticanju suza. Budući da se u suzama mogu naći patogene i apatogene bakterije, minimalni defekt epitela rožnjače može biti ulazno mesto za nastanak i razvoj ulceracije rožnjače. Mikotični ulcusi nastaju obično posle povrede zemljom ili biljnim materijalom. Bakterijski ulcusi se leče antibioticima koji se aplikuju lokalno u vidu kapi i masti ili sistemski u vidu intravenskih i intramuskularnih injekcija. Mikotični ulcusi se lece antimikoticima lokalno i sistemski.
