Inkluzioni konjunktivitis odraslih
Inkluzioni konjunktivitis odraslih (conjunctivitis inclusoria adultorum) je folikularni konjunktivitis akutnog ili hroničnog toka izazvan serotipovima D-K Chlamidae trachomatis. Najčešće se prenosi seksualnim kontaktom (seksualno prenosiva bolest) a znatno rede, preko vode u nehlorisanim bazenima za plivanje. Bolesnici koji imaju ovaj konjunktivitis uglavnom su mlade osobe i mnoge od njih imaju i uro-genitalnu infekciju (uretritis, cervicitis, salpin-gitis) koja može biti potpuno asimptomatska.
Bolest počinje posle inkubacionog perioda koji iznosi od 7 do 14 dana. Ispoljava se unilateralno ili bilateralno i može imati akutni ili hronični tok Hronični tok inkluzionog konjunktivitisa odraslih posledica je ponovljenih inokulacija konjunktive u toku sistemske hlamidijalne infekcije.
Inkluzioni konjunktivitis odraslih počinje osećajem grebanja i stranog tela u očima koje prati crvenilo oka i pojava seroznog ili muko-purulentnog sekreta. Postoji umereni otok kapaka, blefaro-spazam, fotofobija i epifora. Konjunktiva je hiperemična sa intenzivnom folikularnom hipertrofijom najbolje izraženom na donjoj tar-zalnoj konjunktivi i konjunktivi donje prelazne bore. Folikuli su providni, međusobno iste veličine i staklastog izgleda. Pored folikula koji su dominantan klinički znak ovog konjunktivitisa, može postojati i papilama hipertrofija konjunktive kao i limfadenopatija preau-rikularnih limfnih žlezda. U kliničkom toku težih formi ovog konjunktivitisa dosta često može se uočiti i otok u predelu limbusa.
Rožnjača najčešće nije zahvaćena ali se u slučaju dužeg trajanja bolesti mogu pojaviti površna punktiformna keratopatija, numular-ni ili marginalni infiltrati, pa čak, i površna vaskularizacija rožnjače. Međutim, promené na rožnjači u toku hlamidijalne infekcije nikada nisu praćene zapaljenjskom reakcijom u prednjoj očnoj komori.
Dijagnoza inkluzionog konjunktivitisa odraslih postavlja se na osnovu jasno izražene kliničke slike a potvrđuje direktnom mikroskopskom identifikacijom uzročnika u epitelnim ćelijama konjunktive, izolacijom hlamidija u kulturi ćelija i korišćenjem seroloških metoda.
Lokalna terapija sprovodi se aplikacijom 1% masti nekog od antibiotika iz grupe tetraciklina, dok se mnogo važnija sistemska terapija može sprovodni na jedan od 3 načina:
■ Azitromicin 1 gr u pojedinačnoj dozi.
■ Doksiciklin u dozi od 100 mg, 2 puta dnevno u trajanju od 14 dana i
■ Eritromicin u dozi od 500 mg, 4 puta dnevno u trajanju od 7 dana (samo kada su tetraciklini kontraindikovani).
Da bi se postigao definitivni uspeh u lečenju i sprečili recidivi bolesti, obavezno je i istovremeno lečenje seksualnog partnera. Samo na taj način može se savladati hlamidijalna infekcija i sve njene posledice.