Okluzija centralne retinalne vene
Može nastati kao posledica brojnih patoloških stanja. Povezanost sa okluzijom centralne retinalne vene nadjena je kod bolesnika sa hipertenzijom, dijabetesom, hiperviskoznošću krvi, patološkim lipidogramom, u trudnoći, pri uzimanju oralnih kon-traceptivnih sredstava i kod povišenog intraokularnog pritiska.
To je uglavnom bolest starijeg životnog doba, mada se može javiti i kod sasvim mladih osoba, kod kojih se najčešće otkriva poremećaj lipidnog statusa, trombofilija, primarni antifosfolipidni sindrom, hiperviskoznost krvi (hematološko oboljenje) itd. Važan faktor u nastanku venske okluzije je uloga položaja i spavanja. Centralni venski pritisak u glavi se povećava u ležećem položaju, što se odražava na retinalni i horoidalni venski pritisak a što otežava oticanje krvi iz oka. Intraokularni pritisak takođe se povećava u ležećem položaju ali se brzo vraća, na normalu. Postoji gledište da je kapacitet za prilagodjavanje intraokularnog pritiska smanjen kod bolesnika sa okluzijom retinalne vene, što objašnjava često nastajanje okluzije tokom noći.
Bolesnici sa okluzijom centralne retinalne vene primete pad vida koji može biti nagao ili postepen. Za razliku od arterijske okluzije koja se može javiti bilo kada tokom dana, bolesnici sa okluzijom centralne retinalne vene obično uoče poremećaj ujutru prilikom budjenja.
Okluzija centralne retinalne vene može biti:
■ Neishemička {Slika 5a).
■ Ishemička [Slika 5b).
Neishemička forma je najčešća i javlja se u 75% svih slučajeva. Prisutan je umereni pad vidne oštrine, relativni aferentni pupilarni defekt blago je izražen što ukazuje na umereni stepen retinalne ishemije. Klinička slika manifestuje se blagom dilatacijom svih grana centralne retinalne vene, osrednje
Fluoresceinska angiografija pokazuje vensku stazu, ali dobru perfuziju retinalnih kapilara. Prognoza je dobra u više od 50% slučajeva, a vidna oštrina oporavlja se do normalne ili približno normalne. Najčešći uzrok trajnog oštećenja vidne oštrine je hronični cistoidni makularni edem.
Ishemička forma je redja. Vidna oštrina je drastično umanjena (uvek ispod 0,1 a često svedena na brojanje prstiju na jedan do dva metra). Izražen je relativni aferentni pupilarni defekt. Kliničku sliku karakteriše izrazita dilatacija i tortuoznost vena, masivne retinalne hemoragije koje zahvataju ceo zadnji pol i perifernu retinu, meki (cotton wool) eksudati i edematozna hiperemična papila. Makula lutea uvek je prekrivena hemoragijama uz česte cistoidne promené [Slika 5b).
Fluoresceinska angiografija pokazuje centralno maskiranje retinalnog vaskularnog stabla od strane hemoragija, uz prostrane periferne oblasti kapilarne neperfuzije. Prognoza je vrlo loša i ukoliko se ne leci panretinalnom laserskom fotokoagulacijom, kojom se uništavaju oblasti ishemije. U oko 50% očiju razvija se rubeoza dužice i sekundarni neovaskularni glaukom u toku tri meseca od nastanka okluzije.
