slojeva neuroretine, što za posledicu ima atrofiju unutrašnjeg nuk­learnog sloja i sloja ganglijskih ćelija. Bolesnici primete jednostrani, nagli gubitak vida, koji počinje kao senka ili bljesak, brzo se širi i zah­vata celo vidno polje, za svega nekoliko minuta.

Oftalmoskopski nalaz je karakterističan, u vidu mlečno belog očnog dna sa slikom višnje u makuli – “cherry red spot” [Slika 2a). Ovo je posledica normalne anatomske redukcije retinalnih slojeva makularnog predela, a pošto je ovde edem najmanje izražen jasno se vidi horoidalna cirkulacija. Može se uočiti segmentacija krvnog stuba u arteriolama i venulama. Papila optičkog nerva je normal­na, pošto se snabdeva krvlju iz cilijarne cirkulacije. Posle nekoliko nedelja (3 do 4 nedelje), edem se povlači ostavljajući atrofičnu tanku neuroretinu, sužene retinalne krvne sudove i bledu papilu. Kao rezultat teške anoksije neuroretine, ponekad nastaje čak i n eo vaskularizacij a.

Fluoresceinska angiografija pokazuje u akutnoj fazi usporen ili kompletan prekid ulaska fluoresceina u retinalnu cirkulaciju, dok sudovnjača i papila vidnog živca pokazuju normalnu fluorescenci­ju. Kod starijih osoba uvek se mora misliti na arteritis džinovskih ćelija, naročito u slučaju ubrzane sedimentacije. Potreban je detal­jan internistički pregled (pre svega pregled kardiologa).

Pošto oštećenje neurona nastaje naglo tj. nekoliko minuta po nastanku okluzije, lečenje je diskutabilan problem. Ipak, pošto su relativno retke kompletne okluzije, treba preduzeti terapijske mere u periodu od najvis’e 48 sati posle pojave simptoma. Preporučuje se naglo sniženje intraokularnog pritiska (osmoter-apija, acetazolamid, punkcija prednje očne komore, lokalno beta blokatori u vidu kapi) uz masažu bulbusa, a sve u cilju restituisan-ja retinalne cirkulacije. Može se koristiti udisanje mešavine 5% ugljen dioksida i 95% kiseonika. Rezultati su minimalni. Primena malih doza aspirina ili antikoagulanasa može pomoći u smislu pre­vencije daljeg formiranja embolusa. Ukoliko se utvrdi bolest karotidnih arterija ili srca potrebno je odgovarajuće kardiološko lečenje. U slučajevima Hortonove bolesti neophodno je primeniti kortikosteroide u visokim dozama.

Okluzija grane centralne retinalne arterije Arterijske grane imaju nešto drugačiju gradju u odnosu na cen­tralnu retinalnu arteriju, pa je i rizik za nastajanje okluzije nešto manji.

Glavni simptom je nagli gubitak vida u jednom, relativno ograničenom delu vidnog polja. Pregledom očnog dna uočava se sektorasto bledilo [Slika 3 a i b). Ovo područje nalazi se periferno od mesta okluzije i ukoliko je prisutan, embolus se nalazi na mestu račvanja krvnog suda. Posle odredjenog perioda vremena, ošteće­na arteriola izgleda sužena, a može biti redukovana na tanku, belu nit. Ukoliko je moguće, potrebno je utvrditi izvor embolusa i even­tualno ga ukloniti. Daje se aspirin u malim dozama. Savetuje se internističko lečenje.

Arterijska hipertenzija i arterioskleroza najčešći su etiološki faktori. Manifestacija ove okluzije je iznenadni, nagli pad vida zbog infarkta papile vidnog živca, poznata kao prednja ishemička optič­ka neuropatija [Slika 4).

Okluzija krvnih sudova koji obskrbljuju Zinnov prsten, dovodi do edema papilarnih aksona zbog prekida u aksoplazmatskom transportu.

Papila vidnog živca je bleda i edematozna uz crtaste i plamičaste hemoragije. Periferna retina i makula izgledaju nor­malno, mada se po pravilu nalaze znaci koji govore za dugotrajnu hipertenziju ili arteriosklerozu. Posle nekoliko nedelja papila je bleda, a neuroretina atrofična. Savetuje se urgentno internističko lečenje, a u slučaju Hortonove bolesti kortikosteroidi, kako je već ranije pomenuto.