OPEKOTINE OKA (COMBUSTIO OCULI)

Opekotine su relativno retke povrede a dešavaju se u kući, na radnom mestu, u igri i to zadesno. Mogu biti izazvane različitim ter­mičkim agensima u gasovitom, tečnom i čvrstom stanju.

Definicija: Opekotine očiju su povrede izazvane termičkim agen­som različitog agregatnog stanja, pri čemu stradaju vežnjača i rož-njača ali i drugi defovi oka, najčešće kapci.

Etiologija: Različiti materijali u domaćinstvu ili u industriji mogu dovesti do opekotina očiju: pare, vrela voda, vrela ulja, usijani i isto­pljeni metali. Posebna vrsta povreda dešava se kod livaca metala, kada prilikom upadanja u oko vrelog metala u tečnom stanju dođe do formiranja odlivka u vidu kalupa preko bulbarne vežnjače i rož­njače, te ga je neophodno ukloniti.

Klinička slika: Kod svih povređenih postoji bol, epifora, fotofo-bija i blefarospazam. Ostale promene zavise od težine povrede. U odnosu na težinu, opekotine očiju se dele na tri stepena

Kao što se iz tabele vidi, prvi stepen opekotina su lake povrede i postoji samo hiperemija vežnjače i zamućenja epitela rožnjače. Uz to, može postojati i hiperemija kože kapaka i pojačana sekrecija iz oka.

Kod drugog stepena, postoji hemoza ali i mestimična ishemija bulbarne konjunktive. Na rožnjači postoji manja ili veća erozija a na tim’mestima postoji i zamućenje površnog parenhima pa je transparentnost rožnjače smanjena. 

Kod trećeg, najtežeg stepena opekotina očiju, konjunktiva je bela ishemična ili nekrotična a rožnjača u cetosti zamućena i nekrotičnaKomplikacije: U lak-šim slučajevima dolazi do restitutio ad integ-

rum. Pri težim slučajevi­ma nastaju ožiljci na mestu nekroze tkiva. Tako, može doći do for­miranja entropijuma sa trihijazom, simblefaro-na, korneosimblefarona, makula ili leukoma rož­njače, a u ekstremno teškim slučajevima i do perforacije rožnjače sa ftizom očne jabučice kao krajnjim ishodom.

Dijagnoza: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničke slike.

Diferencijalna dijagnoza: Samo ponekada kod nekih osoba, od kojih se ne može dobiti pouzdan podatak o načinu povređivanja (deca, psihotične osobe), diferencijalno dijagnostički mogu doći u obzir kauzome.

Lečenje: Lečenje opekotina očiju je medikamentno, po potrebi i hirurško.

Medikamentno lečenje podrazumeva da se u početku ukapava neki od površnih anestetika a onda se izvrši ispiranje fiziološkim rastvorom ili sa 3% rastvorom borne kiseline. Time se odstranjuje sekret i eventualno nekrotično tkivo. Nakon toga ukapavaju se midrijatici da bi se sprečila pojava iritisa i zadnjih priraslica (sine-chiae posterior). Lokalno se daju kapi antibiotika radi sprečavanja sekundarne infekcije. Radi uspostavljanja boljeg metabolizma ošte­ćenih detova oka, kao i u cilju poboljšanja procesa epitelizacije, indi-kovana je i primena vazodilatatora, askorbita i uljanog rastvora vitamina A i D.

Hirurško lečenje u početnom stadijumu sprovodi se samo kod najtežih slučajeva. Sastoji se u uklanjanju nekrotičnog tkiva vežnjače i rožnjače a na mestu defekta konjunktive može se presaditi konjunk­tiva sa drugog oka ili bukalna sluzokoža. Kod defekata rožnjače, koji teško zaceljuju koristi se i terapeutsko meko kontaktno sočivo.