Hemijske povrede – causoma

Hemijske povrede oka su po učestalosti znamo rede u odnosu na mehaničke, ali pošto mogu imati krajnje nepovoljan ishod zaslužu­ju posebnu pažnju. Kad hemijske materije dospeju u oko dovode do kaustičnih promena na zahvaćenom tkivu oka, pa se zato ove povrede i nazivaju kauzome (causoma). Termin kauzome potpuno se odomaćio u našem jeziku pa je u svakodnevnoj upotrebi, te ćemo ga zato i mi upotrebljavati.

Definicija: Kauzome su povrede oka hemijskim sredstvima, pre svega kiselinama ili bazama, pri čemu najčešće stradaju strukture pomoćnog aparata oka (kapci, vežnjača) i rožnjača, ali mogu biti zahvaćene i dublje strukture oka.

Etilogija: Kiseline i baze najčešće dovode do kauzoma. Od kiselina, u današnjim ustovima, najčešća je sumporna kiselina (posebno iz aku­mulatora) ali se sreću i hbrovodonična i sirćetna, a mnogo rede i neke druge. Od baza danas najčešće su povrede kakijum hidroksidom (gašeni kreč ili malter) a znatno.:ređe natrijum hidroksidom (živa soda) i amonijakom. Ove povrede mogu biti zadesne pri radu u indu­striji ili u kući, ali i namerne.

Dijagnoza: Dijagnoza se lako postavlja na osnovu anamneze i karakteristične kliničke slike. Nekada problem može predstavljati samo vrsta hemijskog sredstva koje je dovelo do povrede, ukoliko bolesnik u anamnezi ne može da ga identifikuje.

Diferencijalna dijagnoza: Diferencijalno dijagnostički povreda hemijskim sredstvom može imati sličnu kliničku sliku kao i opeko­tine očiju nanete nekim tečnim vrelim sredstvom. U takvim slučaje­vima anamneza o sredstvu koje je dovelo do povrede odlučujuća je u postavljanju dijagnoze.

Lečenje: Od presudne važnosti je sprovođenje prve pomoći, koja se sastoji u ispiranju povređenog oka. Glavni zadatak ispiranja je uklanjanje štetnog agensa iz oka, razblaženje tog agensa i na kraju, skraćenje ekspozicije oka tom hemijskom sredstvu. Na licu mesta vr[i se ispiranje sa ;istom vodom od prisutne osobe, a u ambulanti (obično je to ambulanta lekara opšte medicine) fiziološkim rastvo­rom. Ispiranje se vrši kontinuirano i pri transportu, ako povređe­nog treba transportovati do oftalmološke ustanove. Takođe, od neobične je važnosti ektropioniranje kapaka, što omogućava lakše ispiranje čitave površine konjunktive i rožnjače ali i uklanjanje čvr­stih čestica (npr. čestica peska i kreča kod povreda malterom) koje dovode do dodatnih mehaničkih oštećenja površine rožnjače. Povređene oči se ne zatvaraju zavojem jer se pojačanim suzenjem postiže dodatno ispiranje zaostalog hemijskog sredstva.

Posle adekvatno pružene prve pomoći, sledi oftalmološko lečenje koje može biti medikamentno i hirurško. Medikamentno lečenje lakših oblika kauzoma (I i II stepen) sastoji se u lokalnom davanju midrijatika, antibiotika i kortikosteroida. Lokalna terapija obično traje nedelju-dve dana za koje vreme dolazi do potpunog izlečenja.

Teži oblici kauzoma (III i IV stepen) zahtevaju hospitalizaciju i intenzivno lečenje kortikosteroidima, askorbinskom kiselinom, limunskom kiselinom i tetraciklinima.

Kortikosteroidi daju se na početku jer dovode do smanjenja inf-lamacije i infiltracije neutrofilima. Međutim, oni otežavaju zarasta­nje strome jer smanjuju sintezu kolagena i inhibišu migraciju fibro­blasta. Iz tog razloga primena kortikosteroida prekida se dvanae­stog dana od početka lečenja, što je najčešće vreme za pojavu ste­rilne ukeracije, i zamenjuje se nekim nesteroidnim antiinflamator-nim sredstvom koje ne utiče na funkciju keratocita.

Askorbinska kiselina daje se zbog njene smanjene koncentraci­je u prednjoj očnoj komori i zbog toga što ona dovodi do poboljša­nja zarastanja, stimulišući kornealne fibroblaste u stvaranju zrelog kolagena. Daje se lokalno u vidu 10% rastvora i sistemski u vidu tableta.

Limunska kiselina smanjuje inflamatorni nadražaj preko inhibi-cije aktivnosti neutrofila. Posebno je treba dati u drugoj nedelj posle povrede jer se tada javlja drugi talas migracije fagocita.