Šta je glaukom (povećan očni pritisak)?

Sam naziv glaukom potiče od grčke reči glaukos, što znači zelen, zbog sivo-zelenog odsjaja sočiva koji se često javlja u zahvaćenom oku.

To  je naziv za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju vidnog nerva i vodeći i uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina starosti. Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup sledećih simptoma: povišen očni pritisak, udubljenje papile optičkog nerva, oštećenje vidnog polja

Glaukom se razvija kad je stvaranje očne vodice povećano, ili je njeno oticanje otežano. Tada dolazi do porasta očnog pritiska, do pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja.

Postepeno se prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oštećenje vida i na kraju slepilo. Glaukom je bolest koja se ne može izlečiti, ali zahvaljujući ranom otkrivanju bolesti i odgovarajućem lečenju može se sprečiti trajni gubitak vida.

Normalni očni pritisak iznosi 12 – 22 mmHg (milimetara živinog stuba) i svaka vrednost iznad ove predstavlja glaukom.

Glaukomi se dele u tri osnovne grupe:

• primarni glaukomi (glaukom otvorenog i zatvorenog ugla)
• sekundarni glaukomi
• urođeni (kongenitalni) glaukomi

Kod primarnog glaukoma postoji povećanje očnog pritiska koje se ne može dovesti ni u kakvu vezu s nekom očnom bolešću.

Sekundarni glaukom je povišenje očnog pritiska koje nastaje u toku neke druge očne bolesti (stanja), ili je posledica te bolesti.

Urođeni glaukom nastaje zbog poremećaja arhitektonike oka, pa očna vodica ne može da otiče i nastaje povišenje očnog pritiska.

Šta je primarni glaukom otvorenog ugla?

Kod ovog tipa glaukoma se iz nepoznatog razloga sa godinama povećava otpor oticanja očne vodice i očni pritisak konstantno raste.

Porast očnog pritiska je umeren u početku, a kasnije može dostići visoke vrednosti (60 mmHg). Vremeno propada optički nerv i udubljuje se papila optičkog nerva (mesto na kojem optički nerv napušta oko).

Ispadi vidnog polja se pojavljuju vrlo rano, ispadi se šire od periferije prema središtu pa bolesnici imaju suženo vidno polje; gledaju kao kroz dvocevku, ili tunel.

Završetak procesa je slepilo.

Hronični glaukom širokog ugla je podmukla bolest koja napada oba oka. Dugo vremena može biti bez simptoma, ili sa vrlo malo simptoma, npr. nejasnim glavoboljama.

Od ove bolesti boluje oko 2% osoba starijih od 40 godina, a zahvata podjednako oba pola.

Bolesti: dijabetes, vaskulopatije i hipertenzija dodatni su faktori za pogoršanje prognoze, a posebno su ugrožene osobe kojima članovi porodice imaju glaukom.

Ispadi vidnog polja se ne mogu lečiti. Lečenjem se postiže normalizacija očnog pritiska  i eventualno sprečavanje daljnjeg propadanja vidnih funkcija.

Šta je primarni glaukom zatvorenog ugla?

Suženi očni ugao nalazi se kod plitke očne komore. Takva građa oka je genetski određena (npr. dalekovido oko).

Prepreka oticanju očne vodice može biti akutna, povremena (intermitentna), ili hronična.

Akutna manifestacija je vrlo burna, za razliku od hroničnog glaukoma, i zahteva hitnu intervenciju. Naizgled zdrav čovek postaje težak bolesnik, sa jakim bolovima u jednom oku i licu, pojavom duginih boja oko izvora svetlosti, glavoboljom, mučninom i povraćanjem, ali i dramatičnim “padom” vida. Očni pritisak raste i do 80 mmHg, oko je crveno, i tvrdo kao kamen. Ukoliko se očni pritisak ne snizi za nekoliko sati pomoću lekova, ili operativnog zahvata može doći do ozbiljnih i trajnih oštećenja vida.

Hronični glaukom zatvorenog ugla obično nastaje kao posledica učestalih nelečenih glaukoma.

Šta je urodjeni glaukom?

Kratko vreme pre rođenja nestaje tkivo u uglu prednje očne komore i tako se jasno razdvajaju dužica, rožnjača i strukture očne komore.

Simptomi zavise od visine očnog pritiska. Pri visokom očnom pritisku, oko postaje izrazito veliko, što se naziva hidroftalmus, ili buftalmus (volovsko oko).

Stanje je obično jednostrano. Povećanje očne jabučice može biti vrlo izrazito, pa  se može dogoditi njeno pucanje i pri najmanjoj traumi.

Oko je izrazito osetljivo na svetlost (fotofobija), pa dete pogled i glavu okreće u suprotnu stranu od izvora svetlosti.

Bolest može imati i blaži tok sa manjim rastezanjem oka. Znaci glaukoma mogu se javiti i kasnije, kad oko očvrsne. Vreme i način javljanja kongenitalnog glaukoma uglavnom su genetski uslovljeni.

Šta je apsolutni glaukom?

Ovaj naziv označava slepilo. Slepilo može nastati kao posledica svih oblika glaukoma i označava završni stadijum njegovog napredovanja. Oko tada može biti izrazito bolno.

Kako se postavlja dijagnoza glaukoma?

Nakon razgovora sa pacijentom, obavlja se pregled oka. Testovi  koji se obavljaju su

• određivanje oštrine vida
• pregled oka biomikroskopom
• pregled oftalmoskopom (pregled unutrašnjih struktura oka, koji pokazuje, za glaukom tipične, promene na optičkom nervu)
• tonometrija (merenje očnog pritiska)
• određivanje vidnog polja (periferni i centralni vid)
• gonioskopija (sočivo koje se postavlja na oko kako bi se videlo stanje očnog ugla)

Pre oftalmološkog pregleda, bitno je lekara obavestiti da li neko od porodice, ili rođaka boluje od glaukoma.

Kako se glaukom leči?

Lečenje glaukoma sprovodi se lekovima, laserom i hirurškom intervencijom.

Svrha lečenja lekovima je normalizacija povišenog očnog pritiska. Na taj način se sprečava razvoj oštećenja oka, iako je osnovna bolest i dalje prisutna.

Cilj je održavati očni pritisak nižim od 20 mmHg. Vrlo je važno lekove doživotno uzimati. Glaukom često nema simptome, obično glaukom otvorenog ugla, pa bolesnici prestaju da uzimaju lekove. To je velika greška jer bolest, ako se ne leči, nezaustavljivo vodi prema slepilu.

Glaukom otvorenog ugla
Leči se kapima za oči:

• pilokarpin svakih 6-8 sati
• timolol, adrenalin ili klonidin svakih 12 sati; mogu se kombinovati sa pilokarpinom
• acetazolamid 125 mg tablete, dva puta dnevno

Ova bolest zahteva doživotnu terapiju čija se delotvornost proverava redovnim merenjem očnog pritiska. Aktivnostima u svakodnevnom životu ne treba postaviti nikakva ograničenja.

Nema dokaza da bi određena hrana, piće, kafa,  televizija, čitanje, vožnja itd. ubrzali tok i razvoj glaukoma.

Važno je držati pod kontrolom faktore rizika: hipertenzija, atersokleroza, dijabetes, hormonske bolesti, jer one znatno pogoršavaju prognozu.

Glaukom zatvorenog ugla
Akutni glaukom se smatra jednim od najhitnijih stanja u oftalmologiji. U terapiji akutnog glaukoma koriste se sledeći lekovi:

• Sredstvo za sužavanje zenice pilokarpin (Pilocarpin 2% sol.)na početku (1-2 sata) se ukapava svakih 15 minuta, a zatim 4 puta na dan da se izvuče koren dužice iz komornog ugla. Iako je pilokarpin uveden 1876. god. još je uvek glavni antiglaukomatozni lek.
• Timolol maleat (Metablen) 0.5% kapi 2 puta na dan, beta-blokator koji smanjuje stvaranje očne vodice.
• Inhibitori karbon anhidraze kao acetazolamid  – smanjuje stvaranje očne vodice do 50%. Daje se na usta (1-4 puta na dan, 250 mg tbl.), ili intravenski (500 mg).
• Glicerin na usta (1.2 g/kg u 50%  hladne vode, po mogućnosti sa dodatkom limunovog soka radi boljeg ukusa).
• Manitol 20%, hiperosmotski je lek i daje se intravenski u dozi od 1.5 g/kg 30-40 min.
• Lokalno aukapanje kortikosteroida (deksametazon 0.1% kapi 3-4  na dan).
• Analgetici (npr. Aspirin 500 mg 3-4 puta na dan).
• Kada se očni pritisak stavi pod kontrolu, hirurški se načini periferna iridektomija, ili laserska iridotomija (argonskim ili Nd:YAG laserom) da se spreči ponovni napad. Međutim, neki bolesnici, kad prestane napad odbijaju operaciju.

Hronični glaukom se leči najčešće hirurškim putem.

Sekundarni glaukom, može se lečiti osnovnim lekovima, ali često se krajnje lečen je obavlja hirurški.

Urodjeni glaukom se leči hirurškom intervencijom. Lekovi na decu mogu imati loše dejstvo i teško ih je dozirati. Hirurška intervencija je sigurna, uspešna i velike su mogućnosti da će dete kasnije imati dobar vid.

Operacijom se prave novi putevi za oticanje očne vodice.

Uspostavlja se veza između prednje očne komore i spoljne površine oka. Zahvat ne ostavlja otvorenu rupu u oku, jer se novostvoreni kanal otvara ispod očnog kapka.

Nakon zahvata potrebno je nekoliko nedelja stavljati kapi u oko, kako bi se smanjilo oticanje i bol. Operacije su uspešne u 80-90% bolesnika, a ako se stvoreni kanal zatvori potrebna je ponovna operacija.

Važno je da ovi hirurški zahvati ne popravljaju vid već zaustavljaju dale propadanje vida. Vid nakon operacije može biti i lošiji nego pre.

Komplikacije operacije mogu biti:katarakta, bolesti rožnjače, upala unutrašnjosti oka, oticakrvarenje.

U poslednje vreme, sve je raširenija upotreba lasera u lečenju glaukoma.