Šta je katarakta (mrena)?
Mrena (katarakta, cataracta) je zamućenje očnog sočiva koje uzrokuje zamagljenje vida. Naziv potiče od grčke reči catarasso koja znači vodopad, jer je odsjaj oka poput bele vode u vodopadu.
Katarakta najčešće nastaje u poodmaklim godinama (tzv. staračka mrena). Katarakta je bolest koja postepeno nastaje. Tipovi katarakte su: katarakta povezana sa starenjem, urodjena katarakta, sekundarna katarakta, npr. nakon upotrebe steroidnih lekova, ili usled šećerne bolesti, traumatska katarakta – nakon povrede.
Katarkta koja nastaje u starosti naziva se još staračka mrena, ili cataracta senilis. To je najčešća vrsta katarkte i čini oko 90% svih katarakti. Obično se javlja nakon 60. godine života. Uzrok se još uvek ne zna. Smatra se da nastaje zbog poremećaja metabolizma sočiva. Stadijumi razvoja staračke katarakte su: početna, nezrela, zrela i prezrela. Kod poslednjeg stadijuma, unutrašnji deo može da izadje van kapsule sočiva, pa se kapsula smežura.
Traumatska katarakta (usled povrede) može nastati kao posledica mehaničke povrede kao posledica nagnječenja, npr, prilikom udarca šakom u oko, perforacija (kao posledica električnog udara, zračenja, ili izlaganja infracrvenim zracima).
Sekundarna katarakta je metabolička katarakta, a najčešće nastaje zbog šećerne bolesti, tetanusa, usled dugotrajne upotrebe lekova na bazi kortikosteroida.
Koji su simptomi i znaci katarakte?
U ranom stadijumu bolesti jače osvjetljenje i naočare mogu uspešno rešiti problem. U kasnijim fazama potrebno je pristupiti hirurškom zahvatu.
Simptomi uključuju:
- zamagljen vid
- problemi prilikom gledanja svetla
- blede boje
- lošiji vid noću
- duple slike
- učestala potreba za promenom naočara
Kako se postavlja dijagnoza katarakte?
Dijagnoza katarakte se postavlja na osnovu kliničke slike sa anamnezom i objektivnim pregledom od strane oftalmologa.
Kako se katarakta leči?
Ne postoji medikamentozno lečenje katarakte.
Lečenje početnih stadijuma je jače osvetljenje i naočare, ili sočiva.
Kasnije je potreban hirurški zahvat. To su najčešće intrakapsularna hirurgija, fakoemulzifikacija, ekstrakapsularna hirurgija.
U ovim zahvatima, odstranjuje se sočivo i u većini slučajeva ugrađuje drugo, veštačko.
Dva su glavna načina za odstranjenje sočiva hirurškim zahvatom:
- Fakoemulzifikacija – hirurgnapravi mali rez sa prednje strane, ubaci tanku sondu kroz koju se emituju ultrazvučni talasi koji omekšavaju i lome zamagljeni centar sočiva, koje se kasnije sondom usisava i odstranjuje. Fakoemulzifikacija je u prednosti nad hirurgijom, jer omogućava brži oporavak.
- Ekstrakapsularna hirurgija – napravi se duži rez sa prednej strane oka i odstranjuje se sočivo.
Kod većine hirurških zahvata, sočivo se zamenjuje veštačkim. Veštačko sočivo je providno i postaje trajni deo oka.
Neke osobe ne mogu imati veštačko sočivo zbog nekih drugih bolesti oka. Za njih opcija nošenje mekih kontaktnih sočiva, ili naočara s velikim povećanjem.
Fakoemulzifikacija (ultrazvučna operacija) je vrlo efikasna, uspešna u većini slučajeva i daje dobre rezultate.
Nakon hirurškog zahvata uobičajen je osećaj svraba a i blage nelagodnosti u oku.
Može postojati iscedak i osetljivost oka na svetlost i dodir.
Kod jačih bolova mogu se propisati analgetici. Nakon 1-2 dana bolovi bi trebalo da prestanu. U većini slučajeva rana zaraste za 6 nedelja. Posle operacije su potrebni redovni pregledi.
Za zaštitu oka je potrebno nositi zaštitu na oku, ili sunčane naočare. Trljanje i pritiskanje oka treba izbegavati.
Problemi nakon hirurškog zahvata se retko javljaju, ali su mogući. Uključuju infekciju, krvarenje, gubitak vida, ili svetlosne bljeske. Brzom reakcijom od strane medicinskog osoblja ovi problemi se brzo reše.
Nakon zahvata, pacijent se može brzo vratiti svakodnevnim aktivnostima, ali vid u početku može biti zamućen. Oku je potrebno određeno vreme prilagodjavanja.
Nakon boravka na jakoj prirodnoj svetlosti sve može biti crvenkasto tokom nekoliko sledećih sati. Nakon nekoliko meseci ove promene boja prestaju.
