Šta je keratokonus (keratoconus)?

Keratokonus je bolest oka, odnosno rožnjače, u kojoj je rožnjača oblika kupe (normalno je oblika polulopte). Poremećaj oblika rožnjače remeti pravilno prelamanje svetlosti u oko i daje poremećaj vida.

Rožnjača (cornea), je providni, prednji deo oka, oblika polulopte. Za razliku od većine tkiva u telu, rožnjača ne sadrži krvne sudove koje bi je hranili i štitili od infekcije. Umesto toga, prima hranu iz suza i očne vodice koja ispunjava očnu komoru iza nje.

Uzrok keratokonusa je verovatno, posedica raznih faktora. Pretpostavlja se da keratokonus uzrokuju biohemijske promene tkiva, međutim nijedna teorija u potpunosti ne objašnjava kliničke nalaze i simptome. Utvrđena je povezanost keratokonusa s nasleđem, bolestima preosetljivosti i dugotrajnim nošenjem tvrdih kontaktnih sočiva. Uočena je i razlika obolevanja kod raznih etničkih grupa.

Prema zakrivljenosti rožnjače keratokonus se deli na: blagi, manji od 45 D (dioptrija) u oba očna meridijana, umereni, 45-52 D, uznapredovali, >52 D, teški, >62 D.

Prema obliku rožnjače se deli na keratokonus malog promera od 5 mm, okruglog oblika; najlakše se rešava kontaktnim sočivima, keratokonus velikog promer, >5mm, ovalnog oblika, često  je nezgodno staviti sočiva i keratokonus najvećeg promera, >6 mm; zahvata više od 75% površine i najteže se rešava

U 90% slučajeva bolest zahvata oba oka. Najčešće se razvija asimetrično, jer se dijagnoza na drugom oku postavi otprilike pet godina nakon prvog oka.

Proces može biti aktivan pet, deset, ili dvadeset godina i nakon toga se stabilizovati, odnosno prestati da napreduje. Tokom aktivne faze napredovanje bolesti može biti vrlo sporo,ili brzo.

Napredovanje bolesti je individualan proces i, na žalost, ne postoji metod koji će odrediti u kojoj meri će bolest da napreduje.

Vreme pojave keratokonusa je oko 16. godine, međutim, opisan je i početak simptoma kod šestogodišnjaka. Keratokonus se retko javlja nakon 30. godine. Keratokonus se javlja podjednako kod oba pola.

Koji su simptomi i znaci keratokonusa?

Keratokonus često počinje kao kratkovidost i astigmatizam i pacijenti ne znaju da imaju ovo stanje.

Rožnjača se polako, ili brzo stanjuje, različito kod pojedinih pacijenata i zajedno sa tim procesom slabi vid.

Slabljenje vida može biti umereno, ili vrlo teško.

Pacijenti često imaju dvoslike, ili višestruke slike na jednom oku  i žale se na izobličenje slike.

Kod nekih pacijenata javljaju se  krugovi svetla i osetljivost na svetlost.

Ponekad, u toku bolesti može nastati nagli gubitak vida zbog pucanja rožnjače i ulaska očne vodice u nju.

Kako se postavlja dijagnoza keratokonusa?

Relativno je lako dijagnostikovati umereni, ili uznapredovali keratokonus.

Njegova dijagnoza u ranom stadijumu, pri početku bolesti, je teža i zahteva više podataka.

Često, pacijenti s keratokonusom menjaju vidna pomagala, odnosno dioptrije, u vrlo kratkom periodu i nijedno od njih ne pruža zadovoljavajuću vidnu korekciju. Dioptrije često variraju.

Dijagnoza se može postaviti nekom od sledećih metoda:

• retinoskopija (posmatranje mrežnjače)
• direktna oftalmoskopija
• keratometrija (merenje zakrivljenosti rožnjače)
• pregled biomikroskopom

Stanjenje rožnjače i pojava ožiljaka, karakteristika su ove bolesti. Ožiljci se obično uočavaju kasnije kad nastanu pukotine na rožnjači. Zamućenje rožnjače može se pojaviti kod pacijenata koji nikad nisu nosili sočiva.

Nagli gubitak vida je moguć kod pucanja rožnjače, ali ovaj simptom se povlači veoma brzo.

Kod uznapredovalih keratokonusa, rožnjača je  toliko izbočena da uzrokuje krivljenje donjeg kapka pri pogledu prema dole.

Smanjen očni pritisak je čest znak i rezultat je tanje rožnjače.

Kako se leči keratokonus?

Pogoršanje vida se može ispraviti odgovarajućim naočarima, a kasniji nepravilni astigmatizam zahteva nošenje tvrdih sočiva.

Iako i sa napredovanjem bolesti pacijenti mogu čitati i voziti, često smatraju kako im se smanjio kvalitet života.

Potrebne su česte kontrole kod oftalmologa, najmanje jednom godišnje, a preporučljivo je češće kako bi se pratilo napredovanje bolesti.

Kad se konzervativnim lečenjem, naočarima, sočivima i lokalnim lekovima ne može omogućiti zadovoljavajući vid, alternativa je presađivanje rožnjače. Od svih zahvata presađivanja, transplantacija rožnjače je najčešći i najuspešniji zahvat.

Nalaz ožiljaka na rožnjači  i visoke keratometrijske vrednosti često su prognoza skoro potrebne operacije.

Zahvat obično traje 60-90 minuta. Nakon ovog zahvata su često potrebna kontaktna sočiva radi bolje korekcije.

Druga mogućnost je delimična transplantacija rožnjače pri kojoj se odstranjuje samo deo rožnjače. Ova je metoda tehnički zahtevnija i vidna je oštrina nakon zahvata manja, međutim zahteva kraći oporavak i manja je mogućnost odbacivanja.

Epikeratofakija je naziv za zahvat u kojem se rožnjača zašije direktno iznad pacijentove rožnjače. Zahvat je nisko-rizičan, uglavnom uspešan, a primjenjuje se kod pacijenata kojima se ne može izvesti drugačija operacija.

Eksimer laserske intervencije omogućavaju odstranjenje središnjeg dela rožnjače i lakše postavljanje transplantata.