Šta je Sjogrenov sindrom?

Sjogrenov sindrom je autoimuna bolest (organizam proizvodi antitela protiv samog sebe). Ova bolest prouzrokuje upalu određenih žlezda u organizmu.

Upala u žlezdama koje stvaraju suze (suzne žlezde) dovodi do smanjenog stvaranja suza i suvoće očiju.

Upala u žlezdama koje stvaraju sekret u usnoj šupljini dovodi do suvoće usne šupljine i usana.

Sjogrenov sindrom dobio je naziv prema švedskom oftalmologu koji je početkom dvadesetog veka nazvao suvi keratokonjuktivitis zbog simptoma koji nastaju.

Kada se Sjogrenov sindrom odlikuje samo suvoćom očiju i usne šupljine i kada nije povezan sa oboljenjima vezivnog tkiva obeležava se kao primarni oblik Sjogrenovg sindroma.

Kada postoje oboljenja vezivnog tkiva, kao što su reumatoidni artritis, sistemski lupus ili sklerodermija, tada govorimo o sekundarnom Sjogrenovom sindromu.

Iako tačan uzrok Sjogrenovog sindroma nije poznat, smatra se da postoji značajna uloga naslednih faktora u nastanku bolesti.

Češće obolevaju osobe u čijim porodicama postoji neko ko boluje od Sjogrenovog sindroma, al i osobe u čijim porodicama postoji neko s autoimunom bolešću kao što je sistemski lupus eritematosus, ili juvenilni dijabetes. Otprilike, 90% obolelih od Sjogrenovog sindroma su žene.

Kako se manifestuje Sjogrenov sindrom?

Kada je suzna žlezda zahvaćena Sjogrenovim sindromom dolazi do suvoće očiju koja vodi u iritaciju oka, smanjeno stvaranje suza, povećani rizik za nastanak infekcije i oštećenja rožnjače.

U slučaju zahvaćenosti žlezda u ustima dolazi do suvoće usne šupljine, otežanog gutanja, propadanja zuba, bolova i oticanja u usnoj šupljini sa infekcijama.

U ređim slučajevima može doći do zahvaćenosti žlezda u materici što rezultira bolnim snošajima sa čestim upalama.

Problemi kod Sjogrenovog sindroma koji ne obuhvataju žlezde uključuju bolove u zglobovima, povećanje limfnih čvorova, bolesti bubrega, nerava i mišića.

Retka komplikacija Sjorgenovog sindroma je vaskulitis, tj. upala zida krvnih sudova što može oštetiti tkivo koje zahvaćen krvni sud snabdeva.

Uz Sjogrenov sindromom često se pojavljuje autoimuni tireoiditis (upala štitaste žlezde) tj. Hashimotov tireoiditis koji uzrokuje poremećeni rad štitaste žlezde, odnosno hormonski disbalans.

Gorušica i otežano disanje posledica su gastroezofagealne refluksne bolesti koja je često povezana sa Sjogrenovim sindromom.

Primarna bilijarna ciroza ( imunološka bolest povezana sa propadanjem tkiva jetre i žučnih puteva) takođe je povezana sa Sjogrenovim sindromom.

U manjem broju oboelih od Sjogrenovog sindroma može se razviti rak limfnih čvorova (limfom) koji nastaje nakon dugogodišnjeg trajanja bolesti.

Kako se Sjogrenov sindrom dijagnostikuje?

Za postavljenje dijagnoze Sjogrenovog sindroma potreban je klinički pregled kojim se ustanovljava suvoća sluznice očiju i usne šupljine, kao i povećane žlezde.

Suvoća očiju može se dijagnostikovati vrlo jednostavnim testom pri kojem se postavljaju trakice na oči. Za dijagnostikovanje upale žlezda koriste se tehnike nuklearne medicine tj. intravensko davanje radioaktivnih izotopa koji se nakupljaju u ciljanom tkivu.

Takođe je moguće meriti količinu stvorenog sekreta i prema potrebi se može izvršiti biopsija žlezde, tj. uzimanje komadića tkiva i njegova analiza.

Oboleli od Sjogrenovog sindroma stvaraju veliku količinu antitela protiv vlastitih tkiva koja se mogu pronaći u krvi. Najčešće se nalaze antinuklearna antitela (ANA), reumatoidni faktor, tireoidna antitela i dr.

Nalaze se još i anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca) i povišena sedimentacija.

Kako se Sjogrenov sindrom leči?

Lečenje osoba obolelih od Sjogrenovog sindroma je usmereno prema tome koji su delovi tela zahvaćeni i da li su prisutne nekakve komplikacije bolesti. Lek za Sjogrenov sindroma ne postoji.

Suvoća očiju može se lečiti kapima veštačkih suza, a u uznapredovalim slučajevima hirurškim putem. Kapi koje sadrže ciklosporin mogu smanjiti upalu suzne žlezde i time poboljšati njenu funkciju.

Suvoća u usnoj šupljini može se smanjiti povećanim unosom tečnosti i dobrom negom usne šupljine. Žlezde se mogu stimulisati na povećano stvaranje sekreta sisanjem bombona koji ne sadrže šećer. Takođe, postoje i neki lekovi koji povećavaju stvaranje sekreta, ali takve lekove treba izbegavati. Postoje neka istraživanja prema kojima pomaže vitamin E.

Ozbiljne manifestacije bolesti, kao što je npr. vaskulitis leče se imunosupresivnim lekovima, koji uključuju kortikosteroide, azatioprin i ciklofosfamid.

Sjogrenov sindrom je predmet interesa mnogih naučnika i sprovode se opsežna istraživanja koja bi u skorijoj budućnosti trebala dati rezultate i time poboljšati dosadašnje metode lečenja.