Lumbalna diskus hernija
Diskus hernija (lat. Prolapsus nuclei pulposi, engl. Spinal disc herniation) je bolest međupršljenskog diska kičmenog stuba, koja nastaje kao posledica prolapsa (hernijacije) želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore (lat. foraminae intervertebrales) gde vrši pritisak na korenove kičmenih živaca, a ponekad i centralno u spinalni kanal, prostor u kome se nalaze kičmena moždina i kauda ekvina.
Lumbalna diskus hernija je najčešća bolest intervertebralnog diska koja uzrokuje ograničenu pokretljivost i nepodnošljiv nivo bola. Evolucioni mehanizmi tokom kojih je čovek prešao iz horizontalnog u vertikalni stav objašnjavaju zašto lumbalni pršljenovi nose veći udar i napor nego drugi. Može se javiti u bilo kom intervertebralnom disku, ali najčešće u lumbalnom (slabinskom) i cervikalnom (vratnom) nivou kičmenog stuba.
Diskus hernija nastaje kao rezultat biohemijskih promena u nukleusu pulpozusu, mehaničkog stresa udruženog sa degeneracijom i dodatnim stresom zbog lošeg stava, oskudne muskulature i zbog podizanja tereta sa leđima u položaju fleksije ili rotacije. Najčešći nivoi diskus hernije su L5/S1 i L4/L5. Već u četvrtoj deceniji života postaju izražene mnoge degenerativne promene na nivou diskusa: lamina terminalis se istanjuje, na njoj se pojavljuju pukotine, nukleus pulpozus gubi vodu i želatinoznu konzistenciju, a anulus fibrozus pokazuje hijalinu degeneraciju, pigmentaciju i vaskularizaciju.
Faktori rizika su :
1. Starost – najčešće u srednjim godinama, između 35 i 45 godina,
2. Težina – višak telesne mase izaziva dodatni stres na diskove lumbalnog nivoa,
3. Zanimanje – osobe sa fizički zahtevnim poslovima, stalno podizanje, uvijanje i tegljenje može značajno da poveća rizik od hernijacije. Zanimanja koja zahtevaju mnogo sedenja i ona koja uključuju vibracije ( vožnja motornih vozila) predstavljaju veći rizik. Retko traumatski događaj kao što je pad ili udarac u leđa može da izazove hernijaciju. 
