Šta je ankilozirajući spondilitis (Morbus Bechterewi)?
Ankilozirajući spondilitis (Spondylitis ankylopoetica) jeste hronična progresivna zapaljenska bolest lokomotornog sistema koja najčešće počinje u sakroilijačnim zglobovima,tj zglobovima karlice, a zatim se širi na kičmeni stub zahvatajući zglobove, pripoje fibroznog prstena diskusa i ligamente, zahvatajući u kasnijim stadijumima i zglobove drugih lokalizacija i vrlo retko pojedine organe. Posle 10-30 godina hronični zapaljenski proces na lokomotornom aparatu se završava osifikacijom (okoštavanjem) svih vezivnih struktura i ankilozom zglobova, pa kičmeni stub gubi pokretljivost i dobija izgled “bambusa“. Oboljenje se najčešće javlja između 18. i 30. godine i to 5-7 puta češće kod muškog pola.
Etiologija ankilozirajućeg spondilitisa još uvek nije poznata. Sigurno je da genetski faktori imaju ulogu u nastanku ove bolesti. Antigen HLA-B27 se nalazi u 95% bolesnika i s antigenom se nasleđuje i poseban gen za spondilitis. Postoje pretpostavke da i hormonski faktori utiču na pojavu bolesti zbog veće učestalosti kod muškaraca. Neki dokazi idu u prilog teoriji da u nastanku ankilozirajućeg spondilitisa učestvuju mikroorganizmi (enterobakterije). A mnogi autori se bore i za dokazivanje uticaja fizičke traume u etiologiji ove bolesti.
Koji su simptomi ankilozirajućeg spondilitisa?
Bolest u najvećem broju slučajeva počinje bolom u sakroilijačnim zglobovima (krstima) koji je najjači posle dugog mirovanja (spavanja ili sedenja), a prolazi nakon razgibavanja.
Bol se javlja obostrano sa tendencijom da se širi iz sakroilijačnih predela duž zadnje strane jedne ili obe natkolenice, ali parestezije (utrnulost) se nikad ne javljaju.
Bol može pratiti osećaj ukočenosti koji je najizraženiji ujutro. U daljem toku bolesti zapaljenski proces zahvata i lumbalni (slabinski) deo kičme zbog čega se bol i ukočenost šire i na ovaj predeo. Zatim se bolest širi na dorzalni (središnji) deo kičmenog stuba kada se javljaju bolovi pod rebarnim lukovima sa stezanjem u grudima pri inspirijumu (udisaju).
Bolest na kraju zahvata i cervikalni (vratni) deo kičenog stuba što se manifestuje bolovima i ukočenošću vrata. U manje od 20% slučajeva, naročito ukoliko je osoba mlađa, ankilozirajući spondilitis može da počne artritisom perifernih zglobova donjih ekstremiteta i to najčešće kao asimetrični artritis ramena ili kukova. Vrlo retko bolest počinje akutnim, jednostranim i benignim promenama oka (iritis, iridociklitis) ili promenama kardiovaskilarnog sistema (benigni miokarditis).
Laboratorijski nalazi nisu specifični i nesigurni su pokazatelji evolucije bolesti.
Prve promene se uočavaju na sakroilijačnim zglobovima: proširen ili sužen zglobni prostor, neravne zglobne ivice, simetričnost i obostranost promena, ankiloza.
Na kičmenom stubu se vidi suženje intervertebralnih prostora i tipičnisindezmofiti koji nastaju na periferiji intervertebralnog diskusa. Sindezmofiti se spajaju među sobom i prave mostove izmešu kičmenih pršljenova. Ove promene se šire na ceo kičmeni stub kome daju izgled „bambusovog štapa“.
Kako se postavlja dijagnoza ankilozirajućeg spondilitisa?
Na ankilozirajući spondilitis ukazuje jutarnja bol i ukočenost u krsnom predelu koji se javio u mladog muškarca. Dijagnoza se potvrđuje radiografskim nalazom sakroilitisa. Vrlo značajan podatak je i pozitivna porodična anamneza, tj postojanje ankilozirajućeg spondilitisa kod bliskoh srodnika,kao i nalaz HLA-B27 antigena.
Najozbiljnija komplikacija je oštećenje nervnog sistema koja nastaje pri dislokaciji prvog i drugog vratnog pršljena. Zbog izrađene i ubrzane osteoporoze često se javljaju frakture (prelomi) kičmenog stuba.
Kako se leči ankilozirajući spondilitis?
Za sada ne postoji efikasno lečenje koje će zaustaviti tok bolesti. Lečenje je simptomatsko nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (fenilbutazon, indometacin, diklofenak, ibuprofen, ketoprofen) koji redukuju bol i ukočenost.
Glikokortikoidi se upotrebljavaju samo za lokalnu primenu u zapaljene zglobove. Veoma značajan deo lečenja je fizikalna terapija, kineziterapija, koja smanjuje bol, usporava nastanak ankiloze i održava pokretljivost bolesnika. Hirurško lečenje se sprovodi ukoliko postoji značajno oštećenje zglobova kuka ili kolena (endoproteze) ili kičmenog stuba (osteotomija).
Dr med. Marina Ivošević
{loadposition marinaivosevic}
