Febrilne konvulzije (fras)
Febrilne konvulzije nastaju pri povišenoj telesnoj temperaturi tokom infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni sistem. Javljaju se u dece koja su se najčešće neurološki (psihomotorno) normalno razvijala, a koja pre febrilnih konvulzija nisu imala afebrilne napade.
Etiopatogeneza
Febrilne konvulzije su nespecifičan odgovor predisponiranog deteta na akutno febrilno oboljenje. Etiološki faktori febrilnih konvulzija su : 1. Povišena telesna temperatura:
a. trajanje povišene temperature pre poja-
ve febrilnih konvulzija:
– najčešće manje od 24 sata (uglavnom nekoliko sati),
– febrilne konvulzije mogu biti prvi znak febrilnog oboljenja 06 do 25% slučajeva).
b. visina temperature pri febrilnim konvulzijama:
– većinom preko 39 C,
– značajan je brzi i nagli porast temperature.
c. akutne infekcije (virusne infekcije u
86% dece):
– uglavnom infekcije gornjih respiratornih puteva i zapaljenje srednjeg uva (više od 80% dece),
– gastrointestinalne infekcije (3 do 13%),
– urinarne infekcije (1 do 4%).
Važno je napomenuti da nijedna studija nije pokazala specifičnu povezanost sa tipom infekcije ili sa vrstom inektivnog agensa, mada su u praksi febrilne konvulzije česte u šigelozi, salmonelozi i rozeoli infantum.
2. Predisponirajući faktori za febrilne konvulzije:
a. uzrast deteta je najvažniji predisponirajući faktor:
– najčešće 6 do 36 meseci (naročito druga godina života),
– retko između 3 i 6 meseci ili posle tri godine života,
– izuzetno retko u uzrastu preko pet godina.
b. genetska predispozicija:
– tačan način nasleđivanja nije poznat.
c. stečeni (pre, peri i postnatalni) predisponirajući faktori:
– prevremeni porođaj,
– mala telesna masa za gestacionu starost (na rođenju),
– komplikovan porođaj,
– reanimacija na rođenju,
– problemi u ranom postnatalnom periodu.
Tačan mehanizam nastanka febrilnih konvulzija još uvek je nepoznat. Hiperek-scitabilnost pojedinih neurona i hipersinhronizacija sa drugim neuronima može biti posledica promena na nivou sinapsi ili posledica promenjenih nesinaptičkih procesa. Konvulzivni prag za febrilne konvulzije mogu sniziti biohemijski faktori ili strukturne.moždane lezije.
Klinička slika
1. Pol:
– češće dečaci.
2. Opis febrilnih konvulzija:
– uvek dolazi do gubitka svesti,
– tonički, klonički ili atonički motorni fenomeni (najčešće su toničko-klo-ničke konvulzije).
3- Klinička podela febrilnih konvulzija-. a. tipične febrilne konvulzije:
– generalizovani napadi koji traju do 15 minuta (obično nekoliko minuta) a javljaju se samo jednom u 24 sata; klinički oporavak je brz i potpun.
b. kompleksne (atipične ili komlikovane) febrilne konvulzije:
– unilateralne ili fokalne konvulzije koje traju preko 15 min. i/ili ponovljene u istoj febrilnosti (najmanje dva napada u jednom danu).
Neki autori u kompleksne karakteristike febrilne konvulzije ubrajaju i pojavu kon-vulzija u prvih 6 meseci i posle 5 godina života, permanentni ili prolazni neurološki deficit posle konvulzija (naročito Toddovu parezu), kao i podatak o epilepsiji u rođaka prvog stepena.
Febrilnim epileptičkim statusom nazivaju se febrilne konvulzije koje traju najmanje 30 minuta.
4. Akutni neurološki nalaz (postiktalni nalaz ili nalaz neposredno posle febrilnih konvulzija):
a. posle napada čest je postiktalni san ili
stupor različitog trajanja,
b. hipertonija ili hipotonija,
c. akutna hemipareza (Toddova pareza)
koja obično traje 24 do 48 sati,
d. prolazna slabost jedne polovine lica,
e. cerebelarna ataksija.
Febrilne konvulzije su najčešći konvul-zivni poremećaj ranog detinjstva. Njihova incidenca u populaciji dece uzrasta do pet godina varira od 2 do 13,5%, a prosečno iznosi 3 do 4%.
Tipične febrilne konvulzije su češće od kompleksnih.
Indikacije za hospitalizaciju dece sa febrilnim konvulzijama:
a. febrilni epileptički status,
b. kompleksne febrilne konvulzije,
c. nekompletan oporavak deteta sat vre-
mena posle napada,
d. deca mlada od 18 meseci,
e. izrazito anksiozni roditelji,
f. neadekvatni kućni uslovi i socijalne
okolnosti.
Hospitalizacija treba da traje najmanje 24 sata.
Dijagnoza
Nijednim laboratorijskim testom ni pregledom ne može se potvrditi ali ni negirati da su se febrilne konvulzije zaista i dogodile. Najveći je broj napada već završen pre lekarskog pregleda, pa njihova dijagnoza zavisi samo od anamneze. Od podataka za dijagnozu, najvažniji je uzrast deteta. Podatak o prethodnim napadima febrilnih konvulzija ili o febrilnim konvulzijama u rođaka prvog stepena ne isključuje mogućnost meningitisa kao uzroka konvulzija.
Od objektivnih parametara važno je izvršiti laboratorijska ispitivanja, odnosno otkriti uzrok povišene temperature.
Lečenje 1. Akutna terapija:
a. prekid napada – većina napada kratko
traje i spontano prestaje,
b. duži napadi se u kućnim uslovima prekidaju reküolama diazepama, a u zdravstvenim ustanovama intravenskim davanjem benzodiazepina,c. febrilni epileptički status leci se kao svaki epileptički status. 2. Antipiretičke mere (snižavanje povišene telesne temperature):a. frikcije,b. antipiretici.
3- Lečenje osnovnog oboljenja: 2l. antibiotici kod bakterijskih infekcija.
4. Profilaktička terapija (cilj: sprečavanje recidiva febrilnih konvulzija):
a. intermitentna profilaksa (sva deca posle prvih febrilnih konvulzija ili samo deca sa većim rizikom od recidiva febrilnih konvulzija), b. kontinuirana profilaksa (samo u odabranim slučajevima, NIKAD rutinski).
Prognoza
- Tokom napada minimalan je rizik od fizičke povrede, a mortalitet nije veći nego što je u dece bez febrilnih konvulzija,
- Kod većine dece sa urednim psihomo-tornim razvojem pre febrilnih konvulzija, mentalni i neurološki razvoj posle febrilnih konvulzija ostaje normalan,
3- Najvažnije sekvele prvih febrilnih konvulzija su recidivantne (rekurentne) fe-brilne konvulzije (oko 33% dece sa fe-brilnim konvulzijama) kasnija pojava epilepsije (1,4-4% dece sa febrilnim konvulzijama, najviše 12%).
Za dugoročnu prognozu febrilnih konvulzija važan je neurološki nalaz i psiho-motorni razvoj deteta pre prvih febrilnih konvulzija.