Febrilne konvulzije (fras)

Febrilne konvulzije nastaju pri povišenoj telesnoj temperaturi tokom infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni si­stem. Javljaju se u dece koja su se najče­šće neurološki (psihomotorno) normalno razvijala, a koja pre febrilnih konvulzija nisu imala afebrilne napade. 

Etiopatogeneza

Febrilne konvulzije su nespecifičan od­govor predisponiranog deteta na akutno febrilno oboljenje. Etiološki faktori febril­nih konvulzija su : 1. Povišena telesna temperatura:

a. trajanje povišene temperature pre poja-
ve febrilnih konvulzija:

–   najčešće manje od 24 sata (uglavnom nekoliko sati),

–   febrilne konvulzije mogu biti prvi znak febrilnog oboljenja 06 do 25% slučajeva).

b. visina temperature pri febrilnim konvulzijama:

–   većinom preko 39 C,

–   značajan je brzi i nagli porast tempe­rature.

c.  akutne infekcije (virusne infekcije u
86% dece):

–   uglavnom infekcije gornjih respira­tornih puteva i zapaljenje srednjeg uva (više od 80% dece),

–   gastrointestinalne infekcije (3 do 13%),

–   urinarne infekcije (1 do 4%).

Važno je napomenuti da nijedna studija nije pokazala specifičnu povezanost sa ti­pom infekcije ili sa vrstom inektivnog agensa, mada su u praksi febrilne konvul­zije česte u šigelozi, salmonelozi i rozeoli infantum.

2. Predisponirajući faktori za febrilne konvulzije:

a. uzrast deteta je najvažniji predisponirajući faktor:

–   najčešće 6 do 36 meseci (naročito druga godina života),

–   retko između 3 i 6 meseci ili posle tri godine života,

–   izuzetno retko u uzrastu preko pet go­dina.

b. genetska predispozicija:

–  tačan način nasleđivanja nije poznat.

c.  stečeni (pre, peri i postnatalni) predisponirajući faktori:

–   prevremeni porođaj,

–   mala telesna masa za gestacionu sta­rost (na rođenju),

–   komplikovan porođaj,

–   reanimacija na rođenju,

–   problemi u ranom postnatalnom pe­riodu.

Tačan mehanizam nastanka febrilnih konvulzija još uvek je nepoznat. Hiperek-scitabilnost pojedinih neurona i hipersinhronizacija sa drugim neuronima može bi­ti posledica promena na nivou sinapsi ili posledica promenjenih nesinaptičkih pro­cesa. Konvulzivni prag za febrilne konvul­zije mogu sniziti biohemijski faktori ili strukturne.moždane lezije. 

Klinička slika

1.  Pol:

–  češće dečaci.

2.  Opis febrilnih konvulzija:

–   uvek dolazi do gubitka svesti,

–   tonički, klonički ili atonički motorni fenomeni (najčešće su toničko-klo-ničke konvulzije).

3- Klinička podela febrilnih konvulzija-. a. tipične febrilne konvulzije:

–  generalizovani napadi koji traju do 15 minuta (obično nekoliko minuta) a javljaju se samo jednom u 24 sata; kli­nički oporavak je brz i potpun.

b. kompleksne (atipične ili komlikovane) febrilne konvulzije:

– unilateralne ili fokalne konvulzije koje traju preko 15 min. i/ili pono­vljene u istoj febrilnosti (najmanje dva napada u jednom danu).

Neki autori u kompleksne karakteristike febrilne konvulzije ubrajaju i pojavu kon-vulzija u prvih 6 meseci i posle 5 godina ži­vota, permanentni ili prolazni neurološki deficit posle konvulzija (naročito Toddovu parezu), kao i podatak o epilepsiji u rođa­ka prvog stepena.

Febrilnim epileptičkim statusom naziva­ju se febrilne konvulzije koje traju najma­nje 30 minuta.

4. Akutni neurološki nalaz (postiktalni nalaz ili nalaz neposredno posle febrilnih konvulzija):

a. posle napada čest je postiktalni san ili
stupor različitog trajanja,

b. hipertonija ili hipotonija,

c.  akutna hemipareza (Toddova pareza)
koja obično traje 24 do 48 sati,

d. prolazna slabost jedne polovine lica,

e. cerebelarna ataksija.

Febrilne konvulzije su najčešći konvul-zivni poremećaj ranog detinjstva. Njihova incidenca u populaciji dece uzrasta do pet godina varira od 2 do 13,5%, a prosečno iz­nosi 3 do 4%.

Tipične febrilne konvulzije su češće od kompleksnih.

Indikacije za hospitalizaciju dece sa fe­brilnim konvulzijama:

a. febrilni epileptički status,

b. kompleksne febrilne konvulzije,

c.  nekompletan oporavak deteta sat vre-
mena posle napada,

d. deca mlada od 18 meseci,

e. izrazito anksiozni roditelji,

f.  neadekvatni kućni uslovi i socijalne
okolnosti.

Hospitalizacija treba da traje najmanje 24 sata. 

Dijagnoza

Nijednim laboratorijskim testom ni pre­gledom ne može se potvrditi ali ni negira­ti da su se febrilne konvulzije zaista i do­godile. Najveći je broj napada već završen pre lekarskog pregleda, pa njihova dijag­noza zavisi samo od anamneze. Od po­dataka za dijagnozu, najvažniji je uzrast deteta. Podatak o prethodnim napadima febrilnih konvulzija ili o febrilnim konvul­zijama u rođaka prvog stepena ne isključu­je mogućnost meningitisa kao uzroka kon­vulzija.

Od objektivnih parametara važno je iz­vršiti laboratorijska ispitivanja, odnosno otkriti uzrok povišene temperature.

Lečenje 1. Akutna terapija:

a. prekid napada – većina napada kratko
traje i spontano prestaje,

b. duži napadi se u kućnim uslovima prekidaju reküolama diazepama, a u zdravstvenim ustanovama intravenskim davanjem benzodiazepina,c. febrilni epileptički status leci se kao svaki epileptički status. 2. Antipiretičke mere (snižavanje povišene telesne temperature):a. frikcije,b. antipiretici.

3- Lečenje osnovnog oboljenja: 2l. antibiotici kod bakterijskih infekcija.

4. Profilaktička terapija (cilj: sprečavanje recidiva febrilnih konvulzija):

a.  intermitentna profilaksa (sva deca posle prvih febrilnih konvulzija ili samo deca sa većim rizikom od recidiva febrilnih konvulzija), b. kontinuirana profilaksa (samo u odabranim slučajevima, NIKAD rutinski). 

Prognoza

1. Tokom napada minimalan je rizik od fi­zičke povrede, a mortalitet nije veći ne­go što je u dece bez febrilnih konvulzija,
2. Kod većine dece sa urednim psihomo-tornim razvojem pre febrilnih konvulzi­ja, mentalni i neurološki razvoj posle fe­brilnih konvulzija ostaje normalan,

3- Najvažnije sekvele prvih febrilnih kon­vulzija su recidivantne (rekurentne) fe-brilne konvulzije (oko 33% dece sa fe-brilnim konvulzijama) kasnija pojava epilepsije (1,4-4% dece sa febrilnim konvulzijama, najviše 12%).

Za dugoročnu prognozu febrilnih kon­vulzija važan je neurološki nalaz i psiho-motorni razvoj deteta pre prvih febrilnih konvulzija.