Migrenski (migenozni) napad

Migrenski napad traje manje od 24 sata. Iako često počinje izjutra, napad može započeti i u toku spavanja, kada budi pa­cijenta, a može nastati i u bilo kom pe­riodu od 24 sata. Ponekad mu prethodi au­ra, najčešće vizuelna u obliku svetlećih skotoma. Glavobolja je tipično jedno­strana, mada ne uvek, pulzirajuća, srednje ili veoma jaka i pojačava se sa fizičkom aktivnošću. Njen razvoj je najčešće po­stepen. U toku napada bol može menjati stranu i zračiti u vrat i ramena. Praćen je mučninom, često i povraćanjem, kao i ne­podnošenjem svetla i buke. Neurološ­ki nalaz je najčešće uredan, osim kod tzv. komplikovane migrene kada se može registrovati prolazni fokalni neurološki ispad (oftalmoplegička, hemiplegička migrena, itd.).

Terapiju migrenskog bola određuju tip, jačina i učestalost migrene. Akutna terapi­ja je indikovana čak i kod bolesnika koji koriste profilaktičku terapiju. Izuzetno je važno da se terapija primeni što je ranije moguće, kada je kod najvećeg broja mi-grenskih napada bol još uvek blag ili unie­ren.

Farmakoterapija akutnog napada može biti specifična ili nespecifična. Nespecifič­na terapija se koristi za kontrolu bola i udruženih simptoma migrene, kao i drugih bolnih poremećaja. Ova grupa lekova ob­uhvata analgetike (nespecifični analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kom-binovani analgetici), antiemetike, opioide, kortikosteroide i dopaminske antagoniste. Specifična terapija kontroliše mi­grenski napad, i obuhvata ergotamine, dihidroergotamin i triptane (antimigrenski lekovi). Za odabir terapije značajne su starost bolesnika, koegzistirajuće bolesti, tip migrene, kao i intenzitet bola, učesta­lost napada, onesposobljenost bolesnika i udruženi fenomeni (uključujući mučninu i povraćanje). Koristan je podatak o bolesni­kovom odgovoru na ranije primenjenu terapiju, kao i postojanje sklonosti ka pre-komernoj upotrebi lekova. Odabrana stra­tegija prema pobrojanim karakteristikama, uz korektnu dozu i odgovarajuću formu­laciju leka, primenjena rano u toku na­pada, povećava šansu da terapija bude efikasna.

Bolesnici sa napadom migrene blagog ili umerenog intenziteta mogu da koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove ili kombinovane analgetike. Bolesnici sa ata­kom migrene jakog intenziteta ili glavobo­ljom za koju je od ranije poznato da slabo reaguje na nespecifičnu terapiju, lece se specifičnom antimigrenskom terapijom — triptanima, dihidroergotaminom ili ergota-minima. Ukoliko inicijalna terapija nije bi­la efikasna, mora se koristiti rezervna stra­tegija. Triptani ili dihidroergotamin su rezervna terapijska strategija kod neuspe-ha analgetika, a ukoliko triptani ili ergota-mini ne deluju, izbor su neuroleptici, pa-renteralni ketorolak ili kombinacije analgetika sa opioidima ili butalbitalom.

Cilj terapije jeste da se bolesnik za dva sata oslobodi bola i da nema povrat­nu (rekurentnu) glavobolju tokom sle-deća 24 sata. U sledećim tabelama izlože­ne su preporučene doze nesteroid­nih antiinflamatornih lekova, ergotamin-skih preparata, triptana, antiemetika i ne-uroleptika u terapiji ataka migrene

Neželjeni efekti ovih lekova su bol u epigastrijumu i dijareja. Kontraindikovani su kod bolesnika koji su preosetljivi na ove preparate, peptičkog ulkusa, kao i kod bolesnika na antikoagulantnoj tera­piji, koji mogu da koriste paracetamol. Paracetamol u velikim dozama ili kod bo­lesnika sa postojećim oštećenjem jetre može dovesti do toksičnog oštećenja ovog organa, akutne tubularne nekroze bubre­ga, pankreatitisa i nekroze miokarda. Toksična doza je 150 do 200 mg na kg te-lesne težine, odnosno 5 do 15 grama le-ka, a antidot je acetil-cistein u visokim dozama.

Ergotamini su kontraindikovani kod po­znate preosedjivosti na ove lekove, trudno­će, dojenja, bolesti arterija i neadekvatno kontrolisane hipertenzije.

Triptani su kontraindikovani kod osoba sa ishemijskom srčanom bolešću, cerebro-vaskularnom bolešću, hemiplegičnom ili bazilarnom migrenom, bolestima perifer­nih arterija i nekontrolisanom hipertenzi-jom, a ne preporučuju se tokom trudnoće i dojenja. U kombinaciji sa selektivnim inhibitorima pre uzimanja serotonina, kao što je fluoksetin ili MAO inhibitori, kod bolesnika koji imaju udruženu migrenu i depresiju, potreban je poseban oprez zbog mogućeg serotoninskog sindroma (pojava jeze, mioklonizama, tremora, povraćanja i dijareje, midrijaze). Zbog vazokonstriktor-nog efekta, triptani su kontraindikovani