Migrenski (migenozni) status
Pod migrenskim statusom se podrazu-meva migrenski napad koji, uprkos lečenju, traje duže od 72 sata. Početni napad migrenskog statusa ne razlikuje se od običnog migrenskog napada. Ponekad se može odlikovati intenzivnijim bolom, ali ono što ga čini karakterističnim jesu dužina trajanja i rezistentnost na terapiju. Precipitirajući faktori za razvoj migrenskog statusa jesu emocionalni stres, depresivnost, zloupotreba lekova, anksioznost, dijetetski režim i dr.
Glavobolja može nastati kao posledica mnogobrojnih metaboličkih poremećaja, naročito onih koji su udruženi sa povećanom iritabilnošću i slabošću, konfuzijom, dezorijentacijom i, eventualno, komom. Sa deterioracijom cerebralnog funkcionisanja, glavobolja prestaje da bude dominantan simptom, osim kada su u pitanju:
- Bolesnici sa hroničnim respiratornim oštećenjem, naročito sa hiperkapnijom, koji pate od žestokih glavobolja, koje su posledica dilatacije krvnih sudova mozga. Ove glavobolje mogu biti praćene edemom papile optičkog živca.
- Bolesnici u acidozi, takođe zbog moždane vazodilatacije.
3. Hipoglikemije – čest razlog pulsirajuće, difuzne glavobolje.
4 Bolesti štitaste žlezde, naročito neleče-ni hipotireoidizam.
5. Izuzetno žestoka, stalna, bilateralna glavobolja koja prati hiperparatireoidizam.
Najčešće situacije u kojima je bolesnik sa glavoboljom hitan slučaj:
- Akutne sistemske bolesti u kojima glavobolja može biti jedan od dominiraju-ćih simptoma.
- Atak „prve ili najgore” glavobolje, sa ili bez anamnestičkih podataka o epizo-dičnoj glavobolji ili progresivnom pogoršanju glavobolje. Atak može biti komplikovan fokalnim neurološkim znacima ili simptomima upornog povraćanja.
3. „Poslednja kap”, kod bolesnika koji ima određeni tip primarne glavobolje koja je ovoga puta refrakterna na uobičajenu analgetičku terapiju, ili se ne može više tolerisati.
Sledeći simptomi i znaci ukazuju na vero-vatnu simptomatsku glavobolju.
Najčešća dijagnoza kod bolesnika koji ima glavobolju, kao osnovnu tegobu, jeste tenziona glavobolja, migrena i druge varijante primarnih glavobolja. Sledeće po učestalosti su glavobolje izazvane povišenom telesnom temperaturom ili propuštenim obrocima a, zatim, glavobolje izazvane bolestima nosa i paranazalnih šupljina, uha, zuba ili očiju. Glavobolje koje su simptom meningitisa, intrakranijal-nih aneurizmi, moždanih tumora ili apsce-sa, iako značajnije i dramatičnije, javljaju se rede.
Primarne glavobolje najčešće počinju u detinjstvu, adolescenciji ili drugoj ili trećoj deceniji. Glavobolje koje počinju posle 50. godine su češće prouzrokovane organskom lezijom.
Unilateralna glavobolja koja u ataku me-nja stranu je katrakteristika migrene, dok je strogo unilateralna periorbitalna prezentacija karakteristika klaster glavobolje i bolesti oka. Glavobolja zbog bolesti zuba, sinusa ili očiju je obično frontalne lokalizacije, ali se bol može širiti ka potiljku i vratu. Glavobolja kod pituitarnog adenoma i paraselarnih tumora je bitemporalna. Po pravilu, supratentorijalne lezije su uzrok frontalnih, a infratentorijalne okcipitalnih glavobolja. Fokalne glavobolje moraju uvek izazvati sumnju na strukturnu leziju.
Simptomatske glavobolje, svojom različitom učestalošću, mogu imitirati primarne glavobolje, međutim, porast učestalosti i/ili intenziteta glavobolje zahteva dijagnostičku evaluaciju.
Pulsirajući kvalitet bola se, pored migrene, javlja i kod povišene telesne temperature, hemangiomatoznih tumora, arterijske hipertenzije, ponekad na početku meningitisa ili u početnim stadijumima razvoja moždanih tumora
Najintenzivnije glavobolje opisuju se kod maligne arterijske hipertenzije, meningitisa, migrene i nerupturirane intrakra-nijalne aneurizme. Glavobolje moždanih tumora i apscesa, bolesti paranazalnih šupljina, zuba i očiju obično su umerenog intenziteta. Glavobolja koja prati moždano krvarenje obično nije prisutna dok krv ne probije u intraventrikularni ili subarahno-idni prostor ili dok ne dovede do značajnog pomeranja moždanih struktura.
Migrena i hipertenzivna glavobolja najčešće se javljaju ujutru, po buđenju, klaster glavobolja, kao i glavobolja kod moždanih tumora, često noću budi iz sna. Za glavobolje porekla bolesti respiratornog sistema karakteristična je pojava u jesen i zimu, za trigeminalnu neural-giju i klaster glavobolju rano proleće i jesen.
Mučnina i povraćanje su pre vezani za intenzitet nego za uzrok glavobolje, dok su fokalni neurološki deficiti, po pravilu, oznake strukturnih moždanih lezija, a ret-ko su prezentacija migrenske aure. Izme-njeno raspoloženje, gubitak apetita, poremećaj spavanja najčešće su oznake psihijatrijskih bolesti
