Psihogene krize svesti

1. Histerični ili konverzivni napadi nasta­ju najčešće posle akutne stresne situa­cije. Češći su kod mladih žena, ali i u adolescentnom periodu. Manifestuju se u vidu „suženja” svesti sa bizarnim, če­sto nekoordinisanim pokretima tela. Ovakvi napadi se razlikuju od gene-ralizovanih konvulzivnih epileptič-nih napada odsustvom određenog re-dosleda faza napada, dužim trajanjem, bez povređivanja pri padu i ugriza je­zika, bez inkontinecije i Babinskog, kao i odsustvom postparoksizmalnih ab­normalnih EEG promena. Pojava hi-steričnih napada ne isključuje moguć­nost da pacijent boluje i od epilepsije i da ima manifestne epileptične napa­de.
2. Histerični stupor je disocijativna psi-hogena reakcija. Manifestuje se sa iz-menjenim stanjem svesti, produženog trajanja (nekada i do par sati), koje naj­više podseća na stanje pod hipno­zom.
3. Pseudoepileptični napadi se mogu defi-nisati kao epizode paroksizmalnog poremećaja ponašanja i/ili poremećaja stanja svesti, koji nisu posledica pa-roksizmalnih epileptičnih neurofizio­loških promena mozga. Međutim, klini­čke manifestacije napada uglavnom, manje ili više verno, imitiraju razne for­me epileptičnih kriza, kao na primer:
4. a.  generalizovane konvulzivne:

–   mogu da podsećaju na generalizova­ne tonično-klonične napade,

–   motorna aktivnost može biti diskordi-nirana, distonična, mioklonična;

b.  nekonvulzivne:

–  mogu da podsećaju na parcijalne kom­pleksne napade sa automatizmima, vokalizacijom i izmenjenim stanjem svesti;

c.  fokalne motorne:

–  varijacija unilateralnih motornih feno­mena sa pomućenjem stanja svesti ili bezpomućenja stanja svesti;

d. subjektivne krize:

–  subjektivno doživljavanje različitih epi-zodičnih, najčešće čulnih senzacija u sopstvenom telu, sa vrlo čestom na­knadnom amnezijom.

Dijagnoza pseudonapada klinički se relativno teže postavlja, pogotovo kod bo­lesnika koji istovremeno imaju i „pra­ve” epileptične napade. Najkorisnije me­tode koje olakšavaju postavljanje adekvat­ne dijagnoze neepileptičnih kriza svesti su:

–    aktivan otpor pri pasivnom otvaranju očiju,

–    odsustvo dilatacije pupila,

–    napadi uglavnom u prisustvu drugih ljudi,

–    iktalni/interiktalni EEG bez epilepti-formnih promena.

Pseudonapadi se češće javljaju kod že­na u drugoj ili trećoj deceniji života. Obič­no prethodno postoje podaci o pokušaju samoubistva, povređivanja ili trovanja, sa veoma čestim informacijama da potiču iz disfunkcionalnih porodica, gde su bile iz­ložene fizičkom ili seksualnom maltretira­nju.