Akutna distonička reakcija

Akutna distonička reakcija je najranija komplikacija koja se u 50% bolesnika javlja 48 sati posle uvođenja terapije, a u 90% bo­lesnika upotrebljavaju te lekove. Smetnje se razvijaju pet dana od početka neurolep- tičke terapije.

Akutnu distoniju mogu najčešće izazva­ti supstance koje modifikuju metabolizam monoamina (dopamina, norepinefrina i se- rotonina), kakve su dopamin stimulišuće supstance, amfetamin i amfetaminu slične supstance, blokatori dopaminskih recepto­ra, kao i atipični neuroleptici (često se ko­riste kao antiemetici kod dece). Najpotent­niji među njima su blokatori dopaminskih receptora (klasični neuroleptici).

Klinička slika se može razvijati u tri prav­ca:

1.  Blaže forme koje se karakterišu blagom zategnutošću mišića ili pojavom grčeva. Te promene mogu otežati žvakanje, go­vor i gutanje.
2.  Srednje teške forme koje se karakterišu epizodama kraćih ili produženih mišić­nih spazama, (okulogirne krize, ekstenzija glave i vrata, ekstenzija i tilt gla­ve, otvaranje usta i protruzija jezika, blefarospazam, trizmus, grimasiranje, glosofaringealna kontrakija, opistoto- nus, skolioza, lordoza, fleksija trupa i torzija karlice, hiperpronacija ruku).
3.  Teški oblici izazivaju jak bol sa disfagi- jom, dizartrijom, dislokacjom vilice, re­spiratornim stridorom sa cijanozom.

Akutna distonička reakcija je češća kod primene depo preparata, kao i kod koriš- ćenja potentnijih neuroleptika. Komplika­cija je češća kod mlađih muškaraca. U sta­rijoj populaciji akutna distonička reakcija je podjednaka i kod muškaraca i kod žena. Ova komplikacija se javlja i kod devojčica od 12 do 19 godina koje su na terapiji an- tiemeticima. Diferencijalno-dijagnostički dolaze u obzir status epilepticus, tetanus, tetanija, encefalitis, meningitis, rabies, in- trakranijalna hemoragija i paroksizmalne diskinezije.

Terapijski pristup bolesniku na terenu svodi se na opšte mere reanimacije. Pored uključenja infuzionih rastvora, treba naro­čito povesti računa o respiratornoj funkci­ji bolesnika. Nekada je samo kiseonična potpora dovoljna, a nekada je potrebno bolesnika intubirati i vetilisati preko Ambu balona. Sedativi (iz grupe benzodijazepina) i analgetici daju se prema potrebi.

U bolnici se lečenje nastavlja antiholi- nergicima svakih 4-6 sati oralno sledećih 24-48 sati, ukoliko je bolesnik izložen po­jedinačnoj dozi neuroleptika. U slučaju da mora da se nastavi neuroleptik, preporu­čuje se davanje malih doza neuroleptika ili kombinovanje sa levodopom, dok se neka­da preporučuju i primena amantadina sa ciljem da prevenira akutnu distoničku re­akciju.