Šta je štucanje (singultus)?
Dijafragma predstavlja mišićnu prepreku izmedju trbuha i grudnog koša. Njena osnovna funkcija je u disanju, jer prilikom njene kontrakcija dolazi do širenja pluća i ulaska vazduha u njih.
Nekada, kao što se mišići i ostatka tela mogu nevoljno grčiti, i dijafragma može biti zahvaćena spazmima koji se ponavaljaju. Ponavljana, nevoljna kontrakcija dijafragme, praćena naglim zatvaranjem glasnih žica koja dovodi do nastanka karakterističnog zvuka, predstavlja štucanje.
Štucanje je češće kod muškaraca, a uzroci mogu biti razni, od vruće hrane do tumora mozga. Neke bolesti i stanja koje mogu uzrokovati štucanje su: upale pluća, alkoholizam, uremija, poremećaji jednjaka i želuca, upala gušterače (pankreasa), trudnoća, poremećaji jetre i žučnog sistema i stanja nakon operacija.
Velikom broju dugotrajnih, ili ponavljajućih napada se može utvrditi uzrok, dok većina štucanja prođe, a da im okidač ostane nepoznat.
Kako se leči dugotrajno štucanje?
Visoka koncentracija ugljen dioksida u krvi inhibira štucanje dok ga niska koncentracija podstiče. Iz ovog razloga, mnoge jednostavne metode mogu zaustaviti štucanje: ponavljano zadržavanje daha nakon dubokog udisaja, ili disanje u papirnu kesu.
Takodje, može pomoći i stimulacija vagalnog nerva – brzo ispijanje čaše hladne vode, gutanje izmrvljenog leda, podsticanje povraćanja, pritiskanje očnih jabučica. Masaža karotidnog sinusa može se izvoditi samo uz mere opreza, zbog mogućeg delovanja na krvni pritisak.
Ispiranje želuca, elektrostimulacija dijfragmalnog nerva, ili proširivanje jednjaka posebnim dilatatorima su neke od metoda koje se koriste u bolničkim uslovima.
Lista lekova koji se koriste u lečenju štucanja je prilično dugačka. Iako neki od njih kod pojedinih bolesnika dobro deluju, sama lista sa toliko lekova govori da učinak lekova u kontroli štucanja neretko izostaje. Neki od njih su hlorpromazin, skopolamin, amfetamini, prohlorperazin, fenobarbiton, haloperidol, metoklopramid, karbamazepin, narkotici, itd.
Kada jednostavnije metode ne uspeju, dijafragmalni nerv može se blokirati lokalnim anestetikom uz oprez od eventualnog zaustavljanja respiracije, ili pneumotoraksa (prisustvo vazduha u grudnom košu izmedju pluća i zida grudnog koša).
