Šta je vaskularna demencija?
Vaskularna demencija spada u vrstu poremećaja centralnog nervnog sistema koji se karakteriše brojnim simptomima a i tom prilikom dolazi do gubitka pažnje i koncentracije, psihičkog , ali i telesnog zamaranja.
Javljaju se promene u raspoloženju, depresija ili agresivno ponašanje, halucinacije i paranoja. Karakteristične su promene kao što je zapadnje u bezrazložan plač, ili smeh. Govor je otežan, a pacijent se služi frazama.
Postoji nekoliko tipova demencija od kojih je vaskularna demencija druga po učestalosti, odmah iza Alchajmerove demencije. Današnja saznanja govore u prilog mešanom tipu demencije. Smatra se da su češće prisutna oba tipa demencije kod jedne osobe.
Faktori rizika za nastanak vaskularne demencije su brojni
- uzrast – javlja se uglavnom nakon 65. godine
- preležani moždani udar
- povišen krvni pritisak (hipertenzija)
- dijabetes
- povišen hoesterol u krvi (hiperholesterolemija)
Uglavnom svi pomenuti faktori rizika dovode do promena na krvnim sudovima i dolazi do oštećenja tkiva usled smanjenog snabdevanja tkiva. Tu se još mogu spomenuti i pušenje, povećana telesna težina i smanjeno kretanje.
Osim slabog protoka u krvnim sudovima mozga, oštećenja moždanog tkiva nakon krvarenja, bolesti krvnih sudova mozga kao što je temporalni arteritis, ili sistemske bolesti, npr. lupus eritematodes, osnovne promene koje dovode do vaskularne demencije su promene na arterijama zbog ateroskleroze.
One mogu dovesti do potpunog prekida protoka u arteriji i nastanka moždanog udara, ili mogu biti difuzne, kada zbog suženja na manjim arterijama dolazi do nedovoljnog protoka i do slabijeg snabdevanja mozga. U tom slučaju postoje takozvani „tihi moždani udari“ koji su pojedinačno mali i vide se na skeneru, ili magnetnoj rezonanci mozga, ali se klinički ne javljaju kao pravi moždani udari.
Svako ko preživi moždani udar ne razvija vakularnu demenciju. Smatra se da otprilike jedna trećina pacijenata, 6 meseci nakon moždanog udara razvije znake vaskularne demencije.
Koji su simptomi vaskularne demencije?
Vaskularna demencija može nastupiti naglo. Takođe, pogoršanja i poboljšanja nastaju skokovito.
Za razliku od Alchajmerove demencije, prisutni su i znaci oštećenja mozga kao što su: slabost jedne ruke i noge, ili smetnje govora, vida, ravnoteže.
Javljaju se teškoće u hodu u smislu zanošenja. Uz to se još javlja gubitak kontrole mokrenja i stolice i smetnje pamćenja i ponašanja.
Kako se postavlja dijagnoza vaskularne demencije?
Postojeće promene na mozgu i u krvnim sudovima mozga i vrata mogu se danas dobro prikazati na skeneru, ili magnetnoj rezonanci mozga, ali i kolor dopler skenerom krvnih sudova vrata i baze mozga.
Dobro uzeta anamneza i klinički pregled su osnov tačne dijagnoze.
Kako se leči vaskularna demencija?
Za sada ne postoji posebna terapija u lečenju vaskularne demencije. Pošto se u većini slučajeva javlja zajedno sa Alchajmerovom demencijom, smatra se da upotreba lekova koji se koriste u lečenju ove demencije, može pomoći i kod vaskularne demencije.
To su inhibitori holinesteraze ( npr. donapezil, galantamin i rivastigmin).
Ono što preostaje u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji nastanka vaskularne demencije je lečenje postojećih faktora rizika.
