SENILNA DEMENCIJA (staračka demencija, izlapelost) postavljanje dijagnoze i terapija, lečenje

Demencije su stečeni i perzistentni poremećaji intelektualnih funkcija sa deficitom u najmanje tri od sledećih pet intelektualknih funkcija:

1.  pamćenje
2.  govor,
3.  vidno-prostorna orjentacija,
4.  ponašanje,
5.  apstraktno mišljenje, planiranje, računanje.

Prema etiologiji, postoji nekoliko osnovnih tipova demencije:

1.  vaskularne demencije,
2.  infektivne demencije,
3.  degenerativne demencije (Alchajmerova),
4.  metaboličke.

Demencija u sklopu senijuma (starosti) poznata je kao Alchajmerova bolest. Tačni uzroci nisu poznati. Kod većine osoba starije životne dobi uočena je manja ili veća atrofija korteksa mozga pri MR snimanjima. Ipak, preko polovine osoba u veoma odmakloj starosti nisu dementne. Teže de­mencije su nešto češće kod manje obrazovanih ljudi, ali svako može da razvije ovakav poremećaj.

Klinički se poremećaji u sklopu Alchajmerove bolesti dele u tri osnovne grupe:

1.  kognitivni poremećaji (poremećaj pamćenja, poremećaj verbalne komunikacije, smanjena fluentnost govora, kao i oštećenje vidno-pro- storne orjentacije),
2.  psihijatrijski poremećaji u užem smislu (depresija sa nesanicom, su­manute ideje, paranoidne ideje, vidne halucinacije),
3.  poremećaj ličnosti (agresivnost, tvrdičluk, skupljanje stvari, seksualna dezinhibicija, agitacija).

Alchajmerova bolest obično počinje neprimetno, „šunjajuće”, najčeš­će sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili promenama raspoloženja. Sa napredovanjem bolesti pojavlju se ozbiljniji znaci antero- gradne i retrogradne amnezije, kao i teškoće kod obolelih da razumeju šta je rečeno. Postepeno se razvija sve veća konfuznost i prestanak uobičajenih aktivnosti. Oboleli postaju ili razdražljivi i agresivni, ili distimični, adinamični, ravnodušni. Pored toga, mogu da se jave i psihotični elementi paranoidnih ideja, kck i noćni strahovi, bezrazložno napuštanje kuće i besciljno udaljavanje (fuga)… Mogu da se izgube uobičajene inhibicije, pa se oboleli ski­daju pred drugim ljudima, ponašaju se agresivno, ponekad neprimereno napadno prema osobama suprotnog pola, ili ispoljavaju druge oblike ponašanja koji su katkad „simpatično detinjasti”, ali neretko i veoma zabri­njavajući i neprijatni za okolinu. U završnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, normalna komunikacija je nemoguća, a dezinhibitorni procesi idu do potpunog gubitka kontrole osnovnih funkcija – oboleli urini­raju i defeciraju u postelji…

Lečenje senilne demencije u domenu je psihijatra, ali i lekari opše medicine mogu da ordiniranjem pojedinih lekova olakšaju tegobe obole- lom i porodici. Lekovi za lečenje demencije mogu se svrstati u tri grupe:

1. neuroprotektivni lekovi: (vitamin E, Selegilin – inhibitor MAO, podiže nivo dopamina u mozgu),
2. inhibitori holinesteraze: (povećavaju nivo acetilholina u mozgu),
3. simptomatska terapija: (antipsihotici, npr. Largactil, kao i anksiolitici, antikonvulzivi, antidepresivi.).