Krvarenje iz nosa (Epistaksa) kod deteta, dece

Pošto nosne funkcije zagrevanja, vlaženja i pročišćavanja vazduha zahtevaju dobru vaskularizaciju, epistaksa je čest pro­blem tokom detinjstva. Prednji deo septuma je regija gde su krvarenja najčešća (90% slučajeva) iz venskih anastomoza zvanih Kiesselbachv pleksus.

Faktori koji predisponiraju epistaksu su različite manipulacije po nosu i u nosu, stra­na tela, spoljna trauma, devijacija septuma, infekcije, alergije, faktori sredine ( vlažnost i temperatura udahnutog vazduha), sistem­ska oboljenja, kao i brojna hematološka oboljenja i/ili poremećaji koagulacije. Ipak, najveći broj krvarenja iz nosa nastaje iz ne­poznatih uzroka, spontano i najčešće noću.

Eksploracija nosa pokazuje zonu punkti-formne hemoragije u prednjem delu no­snog septuma. Nos treba aspirirati ili nau­čiti pacijenta da ga isprazni, što svakako pomaže da se odredi mesto krvarenja. Uko­liko je krvarenje profuzno i ne može se za­ustaviti na uobičajene načine, potrebno je izvršiti tamponadu nosnog hodnika koji kr­vari, a u slučajevima krvarenja iz zadnjih de-lova septuma i epifarinksa, obavezna je zad­nja tamponada uz dopunu prednjom, u slučaju potrebe. U većini slučajeva tampo­nada nije potrebna i problem se rešava kauterizacijom. Treba upotrebiti dobar izvor svetlosti, nazalni vazokonstriktor i površnu anesteziju sa lopticom vate kojom se snažno pritiska nekoliko sekundi. Mesto krvarenja se kauterizuje srebro-nitratom, a nova vatica se koristi da se odstrane ostaci te supstan-ce. Moguće je izvršiti kauterizaciju fiber-op-tičkim laserom, pogotovo u slučajevima redih krvarenja iz zadnjih, teže dostupnih delova septuma ili konhi. Nakon interven­cije, pacijentu se savetuje da izbegava ma­nipulacije oko nosa ili snažno duvanje no­sa tokom tri dana, kao i da vlazi površinu vazelinom. Ne smeju se kauterizovati obe strane septuma u isto vreme, jer to može do­vesti do perforacije septuma.