Prelomi bez prekida pelvičnog prstena

Avulzioni prelomi

Avulzioni prelomi dece su retki. Najčešće nastaju u toku sportske aktivnosti u uzrastu od 14 do 25 godina, većinom kod muškaraca. Ti prelomi se prinmarno dešavaju kroz sekundarni centar osifikacije pre njihovog spajanja sa karlicom. Zbog toga je korisna uporedna radiografija apofiza da bi se normalne anatomske varijacija razlikovale od preloma.

Lečenje je neoperativno. Srastanje se dešava hipertrofičnim kalusom i lako se pobrka sa tumorom. Hirurška intervencija je indikovana kod bolnih, mobilnih, fibroznih spojeva. Isecanje loše sraslih odlomaka smanjuje bol.

1.Prelomi spine iliake anterior superior nastaju kod prevelikog istezanja sartorijusa, a to se dešava obično kada je kuk u ekstenziji a koleno u fleksiji. Kliničkim pregledom se nalazi bol i otok u predelu gornje bedrene bodlje. Radiografija potvrđuje njen deplasman. Lečenje je neoperativno: mirovanje u krevetu nekoliko dana sa savijenim kukom, a zatim hod u štakama tokom dve do četiri nedelje. Izvesno trajno pomeranje odlomka nema značaja za pokrete kolena ili sportske ili druge aktivnosti.

2. Prelomi spine iliake anterior inferior najčešće nastaju u sportu i atletici u situaciji kada je kuk u maksimalnoj ekstenziji a koleno u fleksiji. Zbog preteranog istezanja rectus femoris-a koji se pripaja direktnom glavom na donjoj bedrenoj bodlji dolazi do kidanja bodlje. Njene povrede su ređe nego povrede gornje spine jer se njena apofiza zatvara ranije. Klinički se manifestuje bolom u preponi naročito pri šutiranju. Radiografija (obe strane) potvrđuje minimalni distalni deplasman fragemnta na strani povrede. Veće pomeranje ne postoji jer to ne dozvoljava odbijena tetiva čije pripojište nije povređeno. Leči se mirovanjem nekoliko dana u krevetu, a zatim se dozvoljava hod u štakama. Obično se nakon šest nedelja dozvoljava puna aktivnost.

3. Prelomi u predelu sedalne kvrge (tuber ischiadicum) nastaju preternim zatezanjem mišića koji se tu pripajaju (pregibači kolena ili hamstringsi). Retko se javljaju kod dece, uglavnom u sportu i gimnastici. Klinički se manifestuje naglim nastankom bola. Bol se izaziva ili pogoršava istezanjem mišića, a to se postiže pri ispružanju kolena kod savijenog kuka. Abdukcija kuka dodatno povećava bol. Nekada i hod može da bude bolan, pa i sedenje. Rektalnim tušeom se može napipati bolno mesto. Radiografija obično pokazuje veliki fragment pomeren distalno u poređenju sa zdravom stranom. Ponekada se nalazi veliki kalus. Lečenje je neoperativno: ležanje u krevetu u akutnoj fazi bola, a zatim hod u štakama tokom pet nedelja. Kada postoji veliki kalus onda on može da ometa sedenje i sportske, pa i uobičajene aktivnosti ali može da oponaša maligni koštani tumor. Stoga je ponekada potrebna hirurška intervencija radi odstranjenja tegoba ili biopsije.

Prelomi pubične i ishijadične kosti

Prelomi pubične i ishijadične kosti kod dece obično se dešavaju kao posledica jake traume, pa su zbog toga praćeni brojnim udruženim povredama. Prelom pubične ili ishijadične grane i prelom ishijuma su stabilni prelomi jer se ne nalazi potpuni prekid prstena. Obostrani prekid grane pubične kosti su stabilni prelomi. Kod preloma obe grane pubične kosti pokidan je prsten i prelom nije stabilan. Najveći procent preloma karlice otpada na prelom pubisa, a naročito na prelom jedne grane pubične kosti. Kod izolovanih pubičnih preloma kliničkim pregledom se nalazi bol, a moguće je naći i krepitacije na mestu preloma. Grubom palpacijom se ne nalazi ili se nalazi minimalna pokretljivost. Kosi, kranijelni ili kaudlni snimak karlice, može da prikaže prisustvo preloma. Kod većih pomeranja preloma grane pubične kosti treba posumnjati na prisustvo preloma pelvičnog prstena. Zbog elastilčnosti simfize i skaroilijačnih zglobova može da se očekuje veći deplasman nego kod odraslih.

Lečenje nekomplikovanih preloma pubične kosti je mirovanje u krevetu u položaju koji povređenom najviše odgovara, do smanjenja tegoba, ato je obično tokom tri do sedam dana, zatim poštedu od hoda do gubitka simptoma, obično četiri nedelje.

Prelomi krila ilijačne kosti

Prelomi se dešavaju kao posledica dejstva direktne sile na krilo ilijačne kosti, naročito u saobraćaju. Mogu biti izolovani ili udruženi sa drugim prelomima karlice, drugih kostiju i povredama unutrašnjih organa. Pomeranja odlomaka obično se dešavaju lateralno ali može da se desi medijalno ili proksimalno. Veća pomeranja sprečavaju pripoji abdominalnih mišića i abduktora kuka.

Klinički se nalazi bol iznad preloma. Može da se nađe i mobilnost odlomljenog fragmenta. Trendelenbrgov znak je bolan zbog zatezanja abduktora kuka. Ileus se može naći kao posledica bola češće nego kao posledica povrede unutrašnjih organa. U tom slučaju on se dobro kontroliše konzervativnim lečenjem postavljanjem nazogastične sonde.

Radiografijom se potvrđuje prelom, mada je nekada potrebna izuzetna veština i posebno pozicioniranja.

Lečenje u prvom redu zavisi od mogućih pratećih povreda. Kod izolovanih povreda je dovoljnjo mirovanje u krevetu sa primaknutim kukom (aductio). Iza toga sledi pošteda od hodanja, a zatim hod u štakama do potpunog gubitka tegoba, što obično traje oko pet nedelja. Bez obzira na mogućnost kominucije ili većeg deplasmana ti prelomi dobro zarastaju i ne daju posledice (nesposobnosti) za dete.

Prelomi sakruma i kokcigealne kosti

1. Prelomi krsne kosti su retki kod dece^{, Reed}. Često su skriveni ostalim kostima karlice i mekim tkivom abdominalnih organa. Prelom ove kosti retko ide sa deplasmanom. Sve ovo može uticati na dijagnostičke probleme tako da je broj prikazanih manji od stvarnog broja preloma. Njihov značaj proizilazi i od mogućih komplikacija koje ih prate, ali koje na sreću nisu česte^,Milch. Oni mogu da oštete sakralne nerve i da dovedu do funkcionalnih poremećaja mokraćne bešike i debelog creva. Kod kompletnih preloma ili kombinovanih sa prelomom  karlice sa prednjim deplamsanom, može da nastane dupli prekid pelvičnog prstena sa ozbiljnim komplikacijama pa i smrtnim ishodom.

Dijagnoza se najbolje postavlja klinički. Bol i otok se najčešće mogu naći iznad donjeg dela krsne kosti. Rektalnim pregledom se nalazi bol na prednjoj strani krsne kosti gde se ponekada može naći odlomljeno parče. Ne treba ponavljati rektalne preglede, a naročito ne reponirati odlomljene delove jer se teko može povrediti rektum.

Prelomi se teško verifikuju radiografijom. Prave se standardni anteroposteriorni i lateralni snimak. Većina preloma su poprečni sa minimalnim pomeranjem i dešavaju se kroz sakralni otvor jer je to najslabije mesto na telu krsne kosti. Lateralni snimak prikazuje dobro prednja pomeranja koja su retka. Prisustvo gasa otežava radiografski prikaz preloma. Zbog toga scintigrafija skeleta nakom 48 sati od povrede može biti korisna u postavljanju dijagnoze preloma bez pomeranja. CT može prikazati prelome krsne kosti.

Lečenje se sastoji u mirovanju u krevetu tokom tri do šest sedmica, a zatim se dozvoljava hod koliko to bol dozvoljava. Nameštanje preloma preko rektuma treba izbegavati.

2. Prelomi trtične kosti se retko dešavaju i to uglavnom kod starije dece. Većinom se dešavaju kod ženskih osoba zbog širine donjeg otvora karlice. Mehanizam povrede je pad na sedalni predeo. Klinički se neposredno posle pada nalazi jak bol u predelu trtice. Bol se može javljati pri defekaciji ili pri rektalnom pregledu. Dijagnoza se i postavlja klinički rektalnim pregledom. Pri tome se nalazi bol i neuobičajena pokretljivost trtične kosti. Radiografski je teško verifikovati prelom. Profilni snimak sa maksimalno savijenim kukovima može da prikaže prelom. Trtična kost može da izgleda kao izrazito angulirana, da se na njoj ne vidi prelom, kao varijanta normalne kosti. Za neke slučajeve se koristi scintigrafija nakon 48 sati od povrede da bi se potvrdio prelom trtične kosti.

Lečenje se satoji od obezbeđivanja jastučeta za sednje u obliku automobilske gume ili đevreka i smanjenja aktivnosti tokom tri do šest nedelja. Redukcijciju preloma manipulacijom je retko uspešna i treba izbegavati jer se teško može postići stabilna repozicija. Ukoliko se tegobe nastave tokom dužeg vremena (nakon šest meseci) može da se indikuje operacija (coccigectomia) koja može da olakša tegobe ali uglavnom kod adolescenata.