Jednostruki prelomi karličnog prstena
Jednostruki prelomi karličnog prstena su mogući zbog mobilnosti sakroilijačnih zglobova i simfize pubičnih kostiju. Kada ne postoji mobilnost ne dešavaju se jednostruki prelomiKane. Kada postoji pravi jednostruki prelom ne nalazi se ili je malo pomeranje polomljenjih delova. Kada se nađe značajno pomernje polomljenih kostiju treba tražiti i drugi prelom (dvostruki). Kada se on ne nalazi onda postoji značajno kidanje simfize ili sakroilijačnog zgloba sa strane preloma. Značajna pomeranja mogu da budu praćena povredama unutrašnjih organa, mokraćne bešike i uretre. Njihovo lečenje mora da uključi i pokidani sakroilijačni zglob ili simfizu. U jednostruke prelome karličnog prstena se ubrajaju: prelomi obe grane pubične kosti sa iste strane; prelomi blizu ili subluksacija pubične simfize i prelomi blizu ili subluksacija sakroilijačnog zgloba.
Prelomi dve grane pubične kosti sa iste strane
Ovaj prelom se najčešće dešava. Za prekid karličnog prstena potrebna je značajna sila pa se mogu naći drugi udruženi prelomi. O tome kao i o mogućim povredama unutrašnjih i vitalnih organa se mora voditi računa kad se nađe ova vrsta preloma.
Posle uzimanja podataka o mehanizmu i okolnostima povrede vrši se pregled koji mora biti postupan i sistematski. Obratiti pažnju na oguljotine, krvne podlive, nagnečenja.Palpacija otkriva prednja pomeranja i krepitacije na mestu preloma. Dijagnostika se potvrđuje radiografijom,a retko i drugim metodima: CT, NMR ili scintigrafija. Primenjuju se različiti načini lečenja: mirovanje u krevetuKane, trakcije i ljuljaškaKey. Zarastanje je kod dece dobro čak i kod većih deplasmana sa izuzetnim remodeliranjem. Najčešće je dovoljno da povređeni miruje u krevetu dve do četiri nedlje, a zatim se dozvoljava hod u štakama bez oslonca na povređenu stranu sedam do osam nedelja.
Prelomi blizu ili subluksacija simfize
Retke su, ali se ipak dešavaju, izolovane povrede pubične simfize. Elastičnost simfize i uopšte skeleta dece smanjuje mogućnost ove povrede. Za ovakvu povredu je potrebna jaka sila. Stoga su češće udružene povrede sa kidanjem struktura kosti sa zadnje strane i sakroilijačnog zglobaQuinby.
Klinički se nalazi bol u predelu simfize. Bol se povećava pri ležanju na leđima, a smanjuje pri ležanju na boku. Noga se nalazi u spoljnjoj rotaciji. Svaki pokret kuka je bolan.
Radiografski se nalazi proširenje simfize i subluksacija u svim pravcima: napred nazad, naviše, naniže. Prelomi blizu ili u predelu simfize mogu da daju sliku subluksacije simfize. Zbog različitih varijacija normalnog pomernja simfize kod dece razhličitog uzrasta teško je proceniti stepen traumatske separacije.
Lečenje izolovanih preloma ili subluksacija pubisa, bez drugih povreda se satoji u mirovanju u krevetu. Pacijentu se dozvoljava da sam zauzme položaj koiji mu je najkonforniji, a to je najčeće položaj na boku sa svijenim nogama. Trakcije smanjuju bol ali retko reponiraju fragmente ili subluksaciju. Kod velikih pomeranja simfize (diastasis) postavljanje u ljuljašku ili praćku znatno smanjuje separaciju. Postavljanje u gips sa postraničnim pritezanjem (lateralnom kompresijom) približava krajeve I skraćuje vreme boravka u bolnici. Nakon četiri nedelje navedenog lečenja dozvoljava se oslonac u štakama tokom dve do četiri sedmice, a zatim hod bez štaka.
Prelomi blizu ili subluksacija sakroilijačnog zgloba
Ovi prelomi su još ređi nego slični prelomu u nivou simfizeWatson-Jones.Kidanje u nivou sakroilijačnog zgloba vrlo često biva praćeno prelomom ili dislokacijom na prednjem delu karlice što čini nestabilni dupli prekid karličnog prstena.
Uvek postoji jaka trauma u predelu zadnjeg dela karlice ili sakroilijačnog zgloba. Palpatorno se nalazi bol u predelu sakroilijačnog zgloba. Pokreti kuka sa strane povrede su bolni.
Radiografija pokazuje nesimetriju krila ilijačnih kostiju, nesimatriju sakroilijačnih zglobova sa znacima separacije. Svaki nagib distalne zglobne površine krstne i bedrene kosti ( sacrum i ileum) je znak povrede sakroilijačnog zgloba. Često je kosi snimak oba sakroilijačna zgloba koristan za prikazivanje povrede.
Lečenje je mirovanje u krevetu, a zatim kad se bolovi izgube dozvoljava se hod u štakama. Alternativno lečenje (naročito kod starije dece) je ekstenzija u krevetu tokom tri nedelje a zatim imobilizacija u gipsu još tri nedelje
