Prelomi acetabuluma

Prelomi acetabuluma dece su ređi nego prelomi kod odraslih. Postoje četiri tipa preloma čašice kod dece:

1. Mali fragmenti koji najčešće prate iščašenja kuka
2. Linearni prelomi koji su udruženi sa prelomima karlice, ali bez iščašenja kuka i sa stabilnim zglobom
3. Linaerni prelomi sa nestabilnim zglobom kuka
4. Prelomi sa centralnom luksacijom.

Mali prelomi obično prate traumatsko iščašenje kuka. Posteriorno iščašenje je znatno češće nego anteriorno pa su odlomci uglavnom sa zadnjeg ruba acetabuluma.

Veliki linearni stabilni prelomi udruženi su sa prelomima karlice. Oni mogu da zahvate triradijalnu hrskavicu. U njihovojk osnovi se nalazi prelom karlice, a linije preloma zahvata i čašicu. Samo kod njih sila se ne prenosi kroz butnu kost.

Linearni prelomi sa nestabilnim zglobom kuka nastaju prenosom sile duž butne kosti, vrata i glave  na čašicu i lomljenjem gornjeg dela čašice, sa subluksiranjem ili luksiranjem glavice. I ovaj prelom može da zahvati Y-hrskavicu.

Centralne luksacija kuka nastaju kada se sila prenosi kroz vrat butne kosti u čašicu. Kod dece dolazi do oštećenja triradijalne hrskavice. Jedna varijanta centralne luksacije je Walther-ov prelom koji podrazumeva prelom ishijadičnog dela i centralnu luksaciju.

Klinički pregled potvrđuje neprirodan položaj noge se izrazitom bolom pri pokretanju. Dijagnostika se potvrđuje radiografijom. Standardna radiografija u dva pravca ne mora adekvatno da prikaže stepen deplasmana fragmenata acetabuluma. Kosi snimak može da preciznije prikaže stepen deplasmana. CT još preciznije prikazuje deplasmane delova acetabuluma, a takođe i fragmente u čašici koji sprečavaju koncentričnu redukciju. Posle svake repozicije kuka uvek treba uraditi radiografiju oba kuka kako bi se pažljivim poređenjem mogla uočiti nekongruenacija nedovoljno reponiranog kuka. Pri tome se pažljivo upoređuje širina zgloba, Shentom-Menard-ova i Calve-ova linija.

Cilj lečenja je ponovno uspostavljanje kongruentnosti zgloba i stabilnost kuka. Kod dece je posebno potrebno da se uspostavi anatomska repozicija triradijatne hrskavice jer zglob raste intersticijalnim rastom ovih hrskavica. Ukoliko dođe do oštećenja rasta triradijatne hrskavice čašica (acetabulum) postaje plića, manja, deformisana što može dovesti i do subluksacije Mogući su različiti tipovi povrede triradiatne hrskavice (uzeti shemu). Prognoza zavisi od tipa povrede i uzrasta pacijenta. Kod mlađe dece naročito ispod 10 godina su česti poremećaji rasta.

Mali odlomci se leče ležanjem u krevetu i poštedom od hodanja sve do gubitka simptoma. S obzirom da se te povrede dešavaju sa akutnom dislokacijom kuka prednost ima lečenje i prevencija ponovnog iščašenja kuka.

Linerni prelomi bez deplasmanase leče kao stabilni prelomi karlice. Ako je linerni prelom nestabilan onda je lečenje kao kod nestabilnih preloma karlice: ljuljaška ili trakcija ili kombinacija. Kada nema prekida karličnog prstena onda je dovoljno mirovanje u krevetu, a ukoliko bilo kakav deplasman acetabularnog preloma koristi se kožna ili skeletna trakcija. Dete ostaje u krevetu četiri nedelje, a zatim mu se ne dozvoljava oslonac još najmanje četiri nedelje.

Kod preloma sa velikim deplasmanom krova acetabuluma je neophodno uspostaviti anatomsku kongruentnost odlom(a)ka i stabilnost zgloba kuka. To se može postići skeletnom trakcijom na povređenoj strani do stabilizacije preloma što se potvrđuje radiografijom. Kada se ne uspostavi zadovoljavajuća anatomksa repozicija onda je indikovana hirurška repozicija i stabilizacija^Judet.

Centralna luksacija se leči trkacijom, jer po nekima hirurška repozicija nema prednosti u odnosu na ortopedsku repoziciju. Cilj je repozicija glavice. Prvo se postavlja longitudinalna, a ako nije dovoljno onda se dodaje i lateralna trakcija preko zavrtnja sa dubokim navojem postavljenim kroz veliki trohanter i vrat. Iznos sile i vreme trkakcije zavisi od uzrasta i veličine deteta. Najčešće je dugotrajno i iznosi od 6 do 12 nedelja što zavisi od konsolidacije verifikovane radiografijom. Posle trakcije duže vreme nije dozvoljen oslonac. Nekada je indikovana hirurška repozicija i fiksacija naročito povrede zadnjeg zida čašice kako bi se uspostavila stabilnost i kongruentnost zgloba i sprečio ili ublažio poremećaj rasta. Najčešće se koristi zadnji pristup. Za fiksaciju se koriste Kirschner-ove igel sa navojem (za manje odlomke) ili spongiozni zavrtanj. Centralne luksacije kod dece daju loše rezultate bez obzira na način lečenja^{Brooks, Hall, Milch,}. Nije retka vaskularna nekroza glavice butne kosti, a ni displazija, subluksacija i degenerativni artritis