Prelomi kuka

Prelomi kuka podrazumevaju prelome proksimalnog okrajka butne kosti. Prema anatomskom segmentu koji zahvataju, de­le se na prelome vrata butne kosti koji su intrakapsularni i na intertrohanterne prelo­me koji su uglavnom ekstrakapsularni. Ovi prelomi su jedan od najčešćih uzroka smr­ti i disabiliteta u populaciji starijeg uzrasta. Oni su jako retki kod mladih. Njihova in-cidenca raste proporcionalno sa proseč-nom starošću populacije.

Obični padovi kod mladih zdravih ljudi ne mogu dovesti do preloma kuka. Da bi se to dogodilo, neophodno je prisustvo vi­še faktora rizika. To su pre svega starost, mnoge hronične bolesti koje prate stariji uzrast (kardiovaskularne, neurološke) i oslabljena snaga same kosti (osteoporo-za). Iz tih razloga, prelome kuka prati vi­sok stepen mortaliteta i mnogobrojne kom­plikacije bez obzira na savremeno lečenje koje se primenjuje.

Najčešće komplikacije kod preloma ku­ka su:

1. nezarastanje (pseudoartroze),
   1. razlabavljenje ili kolaps fiksacije ili pro­teze,
   2. loše srasli prelomi,
   3. infekcija (postoperativna),
   4. fekubitusi,
   5. neurološke (pogoršanje mentalnog sta­tusa),
   6. duboka venska tromboza i plućna em­bolija i (DVT i PE).

Duboka venska tromboza i plućna em­bolija su najčešće komplikacije kod starije populacije sa prelomom kuka. Incidenca, venografski dokazana, duboke venske tromboze varira između 40% i 90% ukoli­ko se ne koristi nikakva profilaksa. Inci­denca fatalne plućne embolije je veća od 2% čak i sa profilaktičkim merama. Dijag­noza duboke venske tromboze može da bude teška. Fatalna plućna embolija može da se desi bez prethodnih kliničkih znako­va duboke venske tromboze. Kliničko pra­ćenje pacijenata podrazumeva dnevni pre­gled butine i lista na bol, otok, osetljivost i povišenu temperaturu. Za profilaksu se danas najviše koristi niskomolekularni frakcionisani Heparin, rana mobilizacija pacijenata, elastične čarape itd.