Epifizioliza glave butne kosti (Epiphysiolysis capitis femoris)

Tokom perioda brzog rasta deteta (u pubertetu) može doći do slabljenja epifiznee ploče i klizanja glave burne kosti u odnosu na vrat butne kosti. Akutna epifiiza je prisutna u oko 20% slučajeva, a kronična u 80% pacijenata. Javlja se 2-5 puta češće kod dečaka nego kod devojčica, a pacijenti se karak-terišu adipoznom konstitucijom. Bolest se u oko 25% slučajeva javlja obostrano, a levi kuk je češće zahvaćen.

Etiologija bolesti je ne­razjašnjena i postoji više teorija koje pokušavaju objasniti uzroke epifiziolize: dishondroplazija, poremećaj metabolizma pro­teina, poremećaj endokrine funk­cije, promena tipa periosta.

Patološke promene zavise od brzine nastajanja i stepena deplasmana glave butne kosti. Ona se pomera najčešće unazad i nadole. Akutna epifizioliza je povezana sa traumom, dok se kod hronične epifiziolize poče­tak bolesti ne otkriva.

Klinička slika se karakteriše bolom u predelu prepone i kuka i antalgičnim manjem. Noga se nalazi u karakterističnom položaju spoljne rotacije i umerene :sije zgloba kuka. Pasivni pokreti unutrašnje rotacije, abdukcije i jače fleksije su ni i ograničeni.

Radiografski nalaz je lako poznatljiv kada je deplasman ik i vidi se promena odnosa ve i vrata butne kosti. Pri lom deplasmanu potrebno je initi snimak u specijalnom bljem” (Lowenstein) položaju.

Epifizioliza glave butne ;ti zahteva hitno tečenje, da bi sprečilo dalje pomeranje glave e može dovesti do vaskularnih emećaja i ireparabilnog ošte­ćenja. Čim se dijagnostikuje oboljenje, odmah se mora zabraniti oslonac pacijenta i postaviti ekstenzije ekstremiteta radi rasterećenja zgloba. Odluka da li će lečenje biti konzervativno ili operativno, tj. na koji način će se glava butne kosti dovesti u anatomsku poziciju i održati u njoj, zavisi od stepena deplasmana i od brzine klizanja glave. Ukoliko primenjene konzervativne mere ne dovedu de repozicije i ne omo­guće zadržavanje glave u dobrom položaju, mora se pristupiti hirurškom lečenju