Cistični higrom (Hygroma cysticum) kod deteta, dece
Cistični higrom je limfatička malformacija koja se sastoji od multilokularnih i multilobularnih cista. Ove ciste su mnogobrojne sa dijametrom od 1 do 5 cm. Oba pola su podjednako zahvaćena. Embriološki cistični higrom nastaje sekvestracijom primitivnih limfnih kesa. Ovih kesa ima ukupno pet. Najčešće se cistični higrom javlja na vratu, gde nastaje separacijom od jugularne limfatične kese, koja se formira prva i najveća je od svih pet.
Klinička slika
Najčešće se ispoljava u formi mekotkivne mase u predelu zadnjeg trougla vrata. Po izgledu tumefakt je lobuiiran, a pri palpaciji fluktuira. Najčešće je lokalizo-van na vratu (70%), a dvadeset procenata otpada na aksilarnu lokalizaciju. Makro-skopski, sastoji se iz cista, tankih zidova ispunjenih seroznim, a ponekad Iako sangvinolentnim sekretom. Cesto je masa na samom rođenju toliko velika da izaziva distociju. Ukoliko nije prisutan na samom rođenju, cistični higrom se u 60% slučajeva ispolji do kraja prve godine, a u 90% slučajeva do kraja druge godine. Osim prisutnosti tumefakta, obično ne izaziva druge tegobe, mada se povremeno može javiti kompresija farinksa i gornje torakalne aperture. Jedna od komplikacija, naročito pre antibiotske ere, bila je infekcija. U to vreme infekcija je bila najčešće smrtonosna, mada je u retkim slučajevima zbog destrukcije tumefakta bila i jedina mogućnost spontanog izlečenja.
U diferencijalnoj dijagnozi dolaze u obzir ciste branhiogenog porekla, duboko lokalizovani hemangiomi i ponekad lipom.
U pogledu terapije, ekscizija, odnosno kompletno odstranjenje tumefakta predstavlja metodu izbora. Operiše se odmah po postavljanju dijagnoze, a odlaže se jedino u slučaju prematurusa dok se ne postigne dovoljna telesna težina.
Sa današnjom operativnom i anestezijskom tehnikom mortalitet bi trebalo da bude nula, mada se u izvesnim serijama opisuje mortalitet kod velikih cističnih higroma koji pored zahvatanja vrata imaju i medijastinalnu lokalizaciju u okvirima od 2-5% .
